Изјава представника Удружења "Стара Србија" у Грачаници да је Амбасади Русије у Београду предато 21.733 захтева за добијање руског држављанства, актуелизовало је питање улоге Русије у српским проблемима. Званичници Русије су са озбиљношћу и разумевањем проследили захтев Државној думи у Москви, а представник Русије у НАТО-у предложио је да се Срби населе источно од Урала, у подсибирској и сибирској области.

Министар за Косово и Метохију Горан Богдановић, такве захтеве оцењује као штетне, наводећи да се "косе са патриотизмом".

Потреба косметских Срба да их велика сила попут Русије заштити је разумљива али и подстицана, како изјавама амбасадора Конузина тако и шефа руске дипломатије Сергеја Лаврова, који "у потпуности разуме" те захтеве, обећавајући да ће их Москва озбиљно размотрити.

Иако није сигурно да такви захтеви заиста постоје, нити се много зна о удружењу Срба, које није регистровано у Србији, идеја је погодила право у средиште проблема.

Каква је улога Русије у Србији и нарочито на Косову и Метохији и како се демонстрира братска оданост? Да ли је захтев за руским држављанством издаја или само страх да ће Срби са Косова бити жртвовани у процесу приступања Србије Европској унији? Јесу ли Руси већи Срби од самих Срба или су Срби изгубили веру у себе и своју државу? Да ли су захтеви за руским држављанством косметских Срба вера у Русију или израз неповерење према сопственој држави?

У емисији Да Можда Не Оливере Ковачевић, говоре:

Ненад Поповић, потпредседник ДСС-а, др Небојша Човић, бивши шеф Координационог центра за КиМ, Миливоје Михајловић, шеф Канцеларије Владе Србије за сарадњу са медијима.

Шта Србија мисли о себи у емисији Да Можда Не Оливере Ковачевић.