Читај ми!

Еко-караван: Костолац

Кад ветар дуне и подигне пепео са депоније пепела и шљаке костолачких термоелектрана - прст пред оком се не види, кажу мештани околних места. Пепео засипа улице, улази у куће, штипа очи, гуши плућа...

Становници насеља Стари Костолац, Канал и др, већ деценијама муку муче са еколошким проблемом који се зове "депонија средњекостолачког острва". Укупне је површине од око 210 х и састоји се од 3 касете које су ограђене насипом од шљаке. Једна је увек у функцији, а друге две су резервне. Управо са тих резервних, ветрови годишње однесу слој пепела дебљине од 30 до 50 цм.

Реч је о старој депонији, која је на истом месту већ 30 година - од самог почетка рада копова и блокова термоелектрана.

Сваке године у костолачким термоелектранама сагори се више од 9 милиона тона угља, а као продукт сагоревања настаје више од 2 милиона тона пепела и шљаке. При том, лигнит који се користи спада у нискоквалитетно гориво са високим процентом пепела и шљаке, што ову депонију чини критичном не само по околна насеља већ и по Дунав.

Део насипа је на само неколико метара од обале ове међународне реке, за чији квалитет земље Европе у њеном сливу, бију битку да она целим својим током, буде чиста и незагађена река.

Стара депонија је велики загађивач животне средине и опасност по здравље људи. И биће све док се не затвори и дефинитивно не конзервира.

Због тога је и саграђена нова, модернија депонија која је у септембру 2010. године пуштена у пробни рад. Налази се на некадашњем копу "Ћириковац" и предвиђена је за одлагање пепела по новој технологији густе-хидромешавине 1:1 у првој фази за ТЕ Костолац Б, а касније и за ТЕ Костолац А.

Тек када цео систем профункционише, предстоји процес затварања старе депоније. Уредник Драгана Васиљевић, сниматељ Александар Луковић, монтажер Милица Живојиновић, фотографије Милорад Конрад.

број коментара 0 Пошаљи коментар