петак, 07. окт 2011, 18:25
Правилник није довољан
После несреће на екскурзији у Будимпешти, на којој је ученик сремскомитровачке школе погинуо, поново се покренула расправа о томе да ли су нам деца довољно безбедна на путовањима које организују школе.
Истрага о овом случају још траје, па се не зна да ли је било пропуста нити да ли је нечија пажња попустила.
У међувремену, на мукама су родитељи чија деца ускоро крећу на екскурзију. Правилник о екскурзијама постоји, прецизан је и, кажу надлежни, строг. Ипак, готово да не прође сезона, а да се на таквом путовању не догоди неки инцидент.
Чему служе екскурзије, ако су деца на њима све време у шопингу или у дискотеци, родитељи од бриге данима не спавају, а професори морају да децу држе на оку, па чак и за руку, 24 сата дневно?
Јесу ли деца безбеднија ако су одредишта ближа?
Јесу ли могуће апсолутно безбедне екскурзије?
У Оку о томе говоре Зоран Костић, помоћник министра просвете, Драгана Соћанин, председница Удружења "Родитељ", Милка Влајић, просветни инспектор, и наши дописници из Будимпеште и Сремске Митровице.
Емисију води Нада Васиљевић.
Пар предлога у вези са повећањем безбедности ученика на екскурзијама
Велики недостатак Правилника о екскурзијама је немогућност школе да на исту не поведе проблематичног ученика, без одобрења родитеља (то би се применом актуелног закона тумачило као дискриминација). Ученици виших разреда, посебно у средњим школама, су готово зрели људи. Неки су, на жалост, склони пороцима – туче, алкохол, марихуана и сл. Многи већ на поласку на екскурзију у ранчевима носе „реквизите“ за забаву (алкохол и сл). Тек када би школама био омогућен горе поменути предуслов могле би се у сваком смислу (посебно моралном) тражити гаранције за безбедност свих ученика.
Друго, сматрам да је неопходно извршити већи притисак на све актере који изводе екскурзију (првенствено на директоре и наставнике) од стране школских управа, савета родитеља и др. да се испоштује сегмент Правилника по коме „све предвиђене дневне активности морају бити реализоване до 24,00 часа“, односно да деца сваке вечери до поноћи морају бити „испраћена“ на спавање. Иако лично поменуту одредбу сматрам ригорозном (када би моја маленкост састављала правилник, уз горе цитирану обавезу би се уметнуо додатак који би дозволио да се у изузетним случајевима поменуте активности могу продужити до 01,00 часова) сигуран сам да би стриктно поштовање исте засигурно довело до већег степена безбедности на екскурзијама као и до јаче наглашеног едукативног карактера путовања, насупрот забавног и туристичког. Зашто се усвојено не спроводи? Више је него јасно да би у том случају у наредном периоду број ученика који апстинирају од екскурзије нагло порастао. Незадовољне ученике би могуће, подржали родитељи (бирачи) као што то углавном и чине; вероватно и наставници. Свеједно. Пре или касније мораће се изнова расправљати о питању приоритета - безбедност или забава.
Odgovorni i upućeni
Simptomatično je što nikada u diskusijama o problemima u prosveti nema gostiju koji neposredno rade sa decom, a ni učenika. Imate inspektore, pomoćnike ministra, sindikalce, direktore, roditelje. Ništa niste pitali ni nastavnike ni učenike. Oni idu na ekskurzije i najbolje znaju šta su problemi. Zato nećete ni dobiti nikakav odgovor. Ako ste ga uopšte i tražili. Ne bojte se dece i njihovog mišljenja. Ne prezirite nastavnike i njihov rad.
Лицемерије представника Министарства просвете
Велики број прописа и закона који се тичу образовања су лоше срочени и могу се тумачити овако и онако. Запослени у Министарству просвете знају колико је лоше стањем у нашим школама и нису ништа учинили да га поправе. Верујем да ће образовање у будућности личити на српску индустрију.
коментари