уторак, 04. окт 2011, 11:10
Седам смртних грехова: Завист
Кад пожелимо оно што други имају, то је грех - завист. Завист се сматра најподмуклијом, бар према хришћанској доктрини. Али, увек има и других мишљења...
У неким културама, завист се сматра прилично природним и неизбежним изразом с којим успешни људи морају да се носе.
Петсто година пре Христа, Грци завист нису сматрали смртним грехом, већ политичком тактиком. За будисте је западни концепт зависти комбинација две речи: "лакомости" и "љубоморе". Оба услова су препреке на путу до просвећености и нирване.
У јудаизму завист није грех. Све зависи од врсте зависти. У јудаистичкој литератури постоји крилатица да "завист према учењацима повећава мудрост", јер, ако знате више од мене, а ја желим да знам више, ја ћу бити мудрији.
Завист постаје грех тек кад ја хоћу да узмем оно што ви имате. На Блиском истоку се о оваквој зависти говори као о "урокљивим очима". Куран завист назива "хасад" и дефинише је као велики грех. Постоји Мухамедово учење које каже да завист "уништава добра дела као што ватра уништава суво дрво". Моћ зависти се одражава у једном демонском лику. Библија га назива Левијатан.
коментари