Папина молитва на гробу загребачког надбискупа и кардинала Алојзија Степинца приликом недавне посете Хрватској изазвала је жестоке протесте, како у Хрватској, тако и у Србији и свету.

О Степинцу се говори потпуно опречно - од тога да је у тешким временима храбро устао у одбрану Срба и Јевреја и супротставио се усташком режиму, до сасвим супротних оцена - да је подржавао усташку државу и да није приметио постојање Јасеновца, па чак ни јавна стрељања на улицама града где је живео.

Контраверзе прате Степинца током целог живота: од добровољца у Југословенској легији на Солунском фронту, где је носио чин потпоручника српске војске, преко именовања за најмлађег надбискупа на свету, за чији избор је заслужан краљ Александар, до јавне подршке Анти Павелићу и стварању НДХ и до наводног пријатељства са Титом и мистериозне смрти.

Нека од његових ратних дела је могуће тумачити и као акт подршке усташком режиму и као хумани чин. Док неки тврде да је Степинац у покатоличењима видео спасавање Срба, Јевреја и Рома од усташког ножа, други то проглашавају за несумњиви усташки злочин. Исто се може рећи и за акцију збрињавања деце са Козаре. Да ли су тако спашавани животи или се спроводила политика "трећину побити, трећину покрстити и трећину протерати"?

Да ли је проглашење за блаженог од стране Ватикана прст у око жртвама? Зашто је Степинац важан за Хрвате и католичку цркву и у чему је смисао оспоравања које врше православци и јевреји? Што је Степинац светији за Хрвате, то је већи злочинац за Србе. Да ли је однос папе према Степинцу порушио све мостове за долазак папе у Србију?

У емисији Да Можда Не Оливере Ковачевић, говориће:

Славко Голдштајн, публициста и издавач из Загреба,
Александар Нећак, председник Савеза јеврејских општина Србије,
Чедомир Антић, историчар и
Живица Туцић, верски аналитичар

Шта Србија мисли о себи у емисији "Да Можда Не" Оливере Ковачевић.

Објављујемо истраживања јавног мњења, које је специјално за ову емисију урадио Истраживачки центар РТС-а.