Читај ми!

Еко караван: Златно руно

Са трговачким караванима и "путем свиле", у Сјеницу и на Пештер је стигла и вештина ткања ћилима. Стилизоване мотиве и цветове пустињских оаза, временом су замениле перунике - цвет Пештерске висоравни коме се приписује магијска моћ.

Пештер је препун контраста - земља је снегова и мраза, сена и богатих пашњака и сточара-овчара и пештерског "златног руна".

Вуна је одличног квалитета и добија се од аутохтоне врсте оваца познате као "праменка".

Одвајкада су у овом крају ћилими били статусни симбол. Најлепши и најквалитетнији су простирани за посебне прилике, празнике и славља.

Нермина Милићевић из села Бреза показала нам је како се данас израђује ћилим. Техника је остала готово иста, природно бојени, урађени из једног дела, са два идентична лица.

Сјенички ћилим има свој "говор боја". Доминирају црвена као боја љубави и зелена као боја живота.

"Некада је", каже Нермина, "израда ћилима био уносан посао - градиле су се куће, куповала имања, школовала деца... Потом су дошле године када мештани нису знали шта ће са руном после стрижања оваца. Бацано је или се гомилало по таванима и шупама. Данас се квадрат ћилима продаје за 25 евра."

Како се вештина ткања и традиција не би заборавили, у Сјеници је основано Удружење грађана "Санџачки ћилим" које окупља око 100 жена које израђују прелепе ћилиме разнобојних шара. "Златно руно" је поново на цени.

Аутор емисије Драгана Васиљевић, сниматељ Александар Луковић, монтажер Милица Живојиновић.

број коментара 2 Пошаљи коментар
(петак, 08. јун 2012, 13:24) - нада [нерегистровани]

одржавање

Интересује ме како се одржавају ћилими бојени природним бојама. Колико год да се чува, некада се мора опрати. Како опрати ћилим, а да не пусти боју (нарочито црвену и црну).
Овде приказани ћилими изгледају фантастично, вуна перфектног квалитета, чак је и цена прихватљива...Штета што тако вредни радови не допиру до туриста, већ кич који нам прави штету.

(среда, 04. јан 2012, 23:08) - Mirzet [нерегистровани]

Utisak

Kao prvo zeleo bih da iznesam, da mi je jako drago bilo videti ovakvu odrzanu umetnost tkanja.

Verovatno je zlatno doba tkalja proslo i sigurno da nece vise doziveti svoju renesonu ali videim da je velika zelja, odrzati i prinoviti ovaj predivan rucni rad koji ne samo da je deo tradicije pa i mode nego i pripadnost kulture.