До Ерчега и Вучака води пут преко Куманице, Римског моста (који је грађен у турско доба) и Ковиља, што је био чест и најближи пут каравана од Јадрана ка Београду.

Тај крај око Моравице у 13. веку насељавају Срби од Неретве. Драмићанини су међу првима, али је на том њиховом путу, до коначне одлуке о настањивању у овом пределу, протекло неколико векова.

Из доба Карађорђевих устаника и Јаворског рата и данас се види "Ђинђића шанац" који јесте зауставио турско напредовање али је значио и нову сеобу српског живља, у Топлицу.

Тај крај су и после Другог светског рата походиле кажњеничке колоне па деци мештана нису помагале ни школе "кумровачког типа" јер би на последњој страни дипломе стајала напомена да та деца потичу из "четничког краја".

И поред тога, Ерчеге и Вучак су ишколовали више од сто лекара, професора и правника који су, као деца, до школе и назад пешачили по двадесет километара јер су остављени без пута.

Ни дан данас стари каравански правац нема пристојан пут за иоле пристојан живот.

Аутор Миле Јаснић, уредник Љубисав Алексић.