петак, 04. мар 2011, 21:58
Да Можда Не
Нетрпељивост у Србији - ти си то што мрзиш
Из каквих страхова ниче мржња? Предрасуде, стереотипи, говор мржње, вређање, псовке и туче, преплавиле су јавни живот у Србији. Јавна реч се отела контроли и не помишља на јавну одговорност. Како смо дошли до тога да гледамо изливе отворене мржње према Јеврејима у најгледанијим ТВ емисијама са националном фреквенцијом?
Зашто су навијачи проглашени за најопаснијег државног непријатеља и како одговорити на њихову мржњу према странцима, хомосекуалцима, припадницима мањина? Зашто је лакше и привлачније заузимати екстремне ставове и зашто немамо разумевања за другачије? Да ли су нам живци истрошени у очекивању бољег живота, наочиглед корупције и превртљивости странака?
Зашто је Аида Ћоровић добила полицијску пратњу после објављивања текста у листу Данас који је показао размере нетрпељивости и дубине сукоба у Санџаку? До ког нивоа иде нетрпељивост, да ли мрзимо сопствене послодавце, какви смо према комшијама, брачном другу, деци?
У емисији Да Можда Не Оливере Ковачевић, говоре:
Александар Нећак, председник Савеза јеврејских општина
Аида Ћоровић, председница „Урбан ин" из Новог Пазара
Марјана Тркуља, психијатар
Борис Милићевић, члан ГО СПС
Слободан Антонић, политички аналитичар
Шта Србија мисли о себи у емисији Да Можда Не Оливере Ковачевић.
Илустрације за потребе емисије урадио Горан Ратковић.
!!!!
Samo drzavni tuzioc moze da resi situaciju!!!
Odgovor
Skoro da izgubim nadu da u Srbiji ima i ljudi kao što je jedan od vaših gledalaca koji je jako pametno napisao da "se već dugo vremena svaka vagabunda od Vašingtona do Brisela" pa nadalje, služi neverovatnim govorom mržnje protiv našeg naroda i to svakodnevno. Ovde se međutim, pogotovo na RTS-u, ne bave tom tematikom ni malo, a imalo bi se o čemu raspravljati. Dajte malo naša državna televizijo bavite se i ovim stvarima, zaboraviste već dugo na našu ličnost i na one koji nama misle i rade zlo.
odbrana
Pojave netrpeljivosti i agresivnosti vidim da su sistem odbrane.
Ljudi se osećaju omalovaženo, uniženo, bez prava na osnovno - da rade, hrane se, kažu šta misle a da ih neko sasluša itd. Osećaju se napadnuto zbog uskraćivanja osnovnih prirodnih potreba i sloboda i onda se brane - fino, pa kad niko ne vidi i ne čuje onda atakom.
Svako od nas, ako iskreno razmisli, može to da vidi u sebi. Ako nešto tražite, kažete, drugačije mislite i ne nailazite na ljudsko i socijalno razumevanje, jednom, pa drugi put, pa ko zna koji put, gnevite se. Malo je ljudi sposobno i dovoljno zrelo da kaže sebi mirno - da ja tako mislim i vidim, sve sam izvagao i to je istina, ostaću svoj i miran, vreme će pokazati istinu, makar ja to i ne doživeo. Veći deo ljudi se ili
1. povlači, pristaje da bude napadnut i čak ismejan, kaže Bog sve vidi ili
2. bori se da bi imao samopoštovanja.
Ovi prvi, gutajući i noseći u sebi gnev, razaraju sami sebe i to ih najčešće dovodi do bolesti. Ovi drugi, ispoljavajući gnev, atakuju na druge i tako "bolesnost" podele.
Šta je lek? Pre svega vreme, ali ne samo po sebi, nego vreme u kome se dela.
Prvo, svako od nas mora da gradi sebe, kako se to popularno kaže - da radi na sebi, a to ne znači da uči ovo i ono, već da promišlja o svemu, sebi i drugima, mirno,s ljubavlju i razumevanjem.
Drugo, da oni koji rade za javni interes - ljudi u medijima i ljudi na vlasti, zaista rade za javni interes, umesto da promovišu sebe. Podrazumeva se da su oni već izgradili sebe, promislili o svemu, mirno, s ljubavlju i razumevanjem, a ako nisu neka počnu.
I tako svi mi korak po korak, možemo doći do ozdravljenja. Ukoliko to ne radimo, moramo imati u vidu da se svaka bolest prenosi - zarazom ili genetikom. Kad bolest previše uhvati maha - zna se šta, nažalost, biva i sa pojedincom i sa narodima.
Normalna stvar
Kada se čovek izdigne i distancira od političke svakodnevnice i jurnjave za političkim poenima, tj. kada se pogleda sa sociološkog aspekta netrpeljivost u Srbiji danas je sasvim normalna pojava. Daleko od toga da je dobra i poželjna, naprotiv, ali ovde se radi o jednoj čistoj društvenoj tendenciji, da ne kažem zakonitosti, a to je da sa smanjenjem životnog standarda, sa smenjenjem mogućnosti, sa gomilanjem problema i tako dalje prirodno raste netrpeljivost, i to ne samo netrpeljivost u odnosu na neke političke, nacionalne, verske i druge grupe, već i netrpeljivost i unutar porodice, u komšiluku, na poslu, svugde. Jednostavno, kada nema dovoljno za sve logično je da je onda čovek čoveku konkurencija, da se svako oseća ugroženo, da mora da se bori za opstanak. Kada je situacija takva kakva jeste samo je pitanje da li će se netrpeljivost manifestovati kao nasilje u porodici, mržnja prema drugoj naciji, ili na neki treći ili četvrti način. Svaki pokušaj da se ispolitizuje jedan normalan sociološki fenomen kakav je netrpeljivost u krizna vremena, a u cilju promocije tobožnje borbe protiv govora mržnje i nasilja, predstavlja samo potpirivanje nasilja. Nekima odgovara da Srbija bude na ivici građanskog rata, i zato je neprestalno u svojim teorijama dele na normalnu i nenormalnu Srbiju, istovremeno skrećući pažnju sa prave realne podele - na mafijaško-političko-profitersku i ojađeno-radničko-nezaposlenu!
Јавна гласила
Јавна гласила ,политичари,естрада идруги су сви заједно главни кривци јер сви пропагирају мржњу и нетрпељивост.Посредно или непосредно.Ту треба држава да направи оштар рез.Неке телевизије су добиле националне фреквенције да би нам сервирале разне бљувотине попут.Великог Брата,Фарме,Двора итд.И притом се енормно богате а омладину упропастише.
sv..e vas volim
Muka mi je od klerofašista, nacionalista svake vrste, ne osećam potrebu da neki narod mrzim, ali ni potrebu da se nekome izvinjavam. Po narodu kome pripadam pljuvala je svaka belosvetska vagabuda od Vašingtona do Brisela, od takozvanih humanista i branilaca ljudskih prava, kvazinovinara, do kao mislećih političara - marioneta svetskog kapitala. Zasuli su nas bombama, ubijali i proterivali lično ili koristeći naše komšije koje su podržavali i niko nam se nije izvinjavao ni za sejanje smrti, ni za govor mržnje, koji nije prestao.
Tuzno i zalosno
Ne samo mrznja i empatija vec sebicnost pojedinaca koja prelazi u iracionalno. Osetio na svojoj kozi. Vratio se u svoj stan iz iseljenistva a tamo komsija zauzeo moju terasu. Covek i njegova zena nisu hteli da je se odreknu, pa sam svoju terasu zakljucao..I gle "cuda", poceli da me mrze! Gledam ostale komsije zive jedni pored drugih i ne podnose se, prolaze jedni pored drugih kao pored groblja..Na ulici tuca zbog parkinga ispred zgrade. Sta je ovo sa ljudima u Srbiji?
Islamofobija se ne kaznjava
dok se antisemitizam (i arapi su semitski narod, ali se na njih to ne odnosi vec se odnosi islamofobija) kaznjava bez obzira na stalno isticanje na prava slobodnog govora i stampe!
odgovor
to kako izleciti pojave o kojima se govori pa najlakse ukloniti i leciti one koji su te pojave posejali.Medjutim to nije moguce sobzirom da je SPS na vlasti,sobzirom da se neke nase vladike i dalje ponasaju ko bogovi sobzirom da Seselj ima i dalje vise mesta u Medijima nego Vuk Draskovic,sobzirom da se protiv nezavisnog udruzenja novinara Srbije i SANU i dalje nista nesme javno reci kao sto i ovaj komentar nece biti objavljen ali ce ga bar Olivera procitati.
bgd
Kod nas ljudi imaju stvarno nizak prag tolerancije, cesto mrze nekog bez ikakvog razloga. Nedavno sam bio na ulici kada su 2 momka komentarisala glasno kako bi prebili nekog treceg koji je bio u majici kratkih rukava (na niskoj temperaturi). OK, nije uobicajeno sto se neko skine u majicu u sred zime, ali..pa sta? Sta se to mene tice ili bilo koga i zasto bi neko nekog tukao zato?? Na kraju, tog decka nisu napali, ali sama ta prica je mene navela da razmisljam - kako kod nas niko ne gleda svoja posla nego svi gledaju samo sta/ko im smeta okolo, i ako moze da se fizicki obracunaju.
I u zapadnim zemljama ljudima svasta smeta i svasta ljudi ne vole (da ne kazem - mrze), i ne moraju da vole sve - ali moraju da tolerisu/istrpe i one koji im se ne svidjaju. Ne postoji drustvo gde se svi svidjaju svima.
Да Можда Не
Аутор:
Оливерa Ковачевић
Како живи Србија? Шта нас дели, а шта уједињује? Шта не смемо да прећутимо? [ детаљније ]
коментари