Србија се налази на високом, четвртом месту по песимизму, од 53 земље у којима је "Галуп" радио истраживање. Такав песимизам последица је неиспуњених очекивања и безнађа које траје већ дуго година.

Политичарима је својствен оптимизам, јер су обећања део њиховог посла. Грађани Србије су уверени да сви други живе боље од њих. Све им је мучније да се пореде са другима - лошијих је све мање, јер су доживели да су безнадежно далеко од запада, а да се границе Европске уније простиру и на истоку.

Погађајући суштину проблема, у новогодишњем обраћању, председник Србије Борис Тадић пожелео је грађанима да у 2011. годину уђу са оптимизмом, јер је оптимизам претпоставка успеха.

Какав је утицај вере, какав образовања и васпитања, а какав економске ситуације и све лошијег стандарда грађана на њихов животни став? Може ли се променити став пре него што се промени неповољно окружење и како успоставити поверење и солидарност у ситуацији преовлађујућег песимизма?

У емисији Да Можда Не Оливере Ковачевић, говоре: владика Јован Пурић, игуман манастира Острог, Мирјана Бобић-Мојсиловић, књижевница, Зоран Миливојевић, психијатар.

Објављујемо истраживања јавног мњења, које је специјално за ову емисију урадио Истраживачки центар РТС-а.