У најбољем маниру претходних делова, и филм Пирати са Кариба 2: Тајна шкриње оставио је простора за наставак радње. Зато се на почетку најновијих пиратских пустоловина јунаци одмах нађу у невољи.

Џек Спероу (Џони Деп) је заробљен, а његови саборци Елизабет Свон (Кира Најтли) и Вил Тарнер (Орландо Блум) покушавају да га спасу.

Незавидна ситуација у којој су се нашли приморала их је да склопе савез са својим досадашњим непријатељем - капетаном Барбосом (Џефри Раш).

Они одлазе на путовање преко Седам мора, на којима Дејви Џонс и уклети брод "Летећи Холанђанин" шире страх, а успут се, поред немирних вода, морају суочити и са издајама и побунама на сопственом броду.

Њихов циљ је егзотични Сингапур, где морају да се сукобе са опасним и препреденим гусаром Сао Фенгом (Чо Јунфат). Уследиће битка епских размера, у којој свако мора да изабере страну, јер ће исход тог сукоба одредити не само њихове животе, него и будућност и слободу пиратског живота.

Режију сва три дела Пирата са Кариба потписује Гор Вербински.

Неке сцене настале су током снимања другог наставка Пирата са Кариба, да глумци не би морали да се враћају на исту локацију. Занимљив податак је да је снимање филма почело пре него што је завршен сценарио.

Кит Ричард прихватио је улогу оца Џека Спероуа и чувара пиратског кода. Он је наведен као један од најважнијих утицаја на Депово извођење Џека Спероуа, а улога му је нуђена још од почетка снимања првог дела филма.

Лик Џека Спероуа не појављује се у прва 33 минута филма.

Буџет за тај филм износио је скоро триста милиона долара.

Сценографија за Сингапур сачињена је од 40 зграда које су се налазиле у базену који је био дугачак 24 метра, широк 40 метара и дубок један метар. С обзиром на то да нема пуно података о Сингапуру из XVIII века, сценографија је базирана на кинеским и малежанским градовима из тог периода, радећи у експресионистичком стилу.

Сцена водопада на крају света снимана је на Нијагариним водопадима. Током снимања филма, Џони Деп је увежбавао певање за улогу Свинија Тода.