Објављивање дипломатских докумената на сајту Викиликс постао је догађај за који се не може са сигурношћу проценити да ли је само медијски или ће дубље утицати на светску политику и променити односе у међународној заједници. Док неки предлажу да се тај сајт прогласи терористичким, а његов оснивач ухапси, други се радују цурењу шкакљивих информација и истичу право јавности да сазна пуну истину о међународним односима.

Тајни документи се објављују свакодневно, али још увек нема јасног закључка да ли је у питању храброст или велика превара и медијска манипулација. Такође, нејасно је коме у прилог иде објављивање података и да ли је обрукана америчка дипломатија и верно показано лицемерје њихове политике.

Од докумената која се односе на Србију није објављено ништа што се није знало или претпостављало. Кад је реч о Србији, грађани вапе за информацијама са Запада о томе да ли је Радовану Караџићу амерички дипломата Ричард Холбрук заиста обећао да му се неће судити, шта је претходило НАТО бомбардовању Србије у случају "Рачак", каква је улога америчке дипломатије у "Бљеску" и "Олуји", ко је наоружавао зараћене у зонама безбедности УН, каква је упутства добијала Карла дел Понте и тако у недоглед?

Да ли цурење тајни са Викиликса може задовољити жеђ за истином?

У емисији Да Можда Не, Оливере Ковачевић, говоре:

Љиљана Смајловић, председница Удружења новинара Србије,

Младен Бајагић, професор на Криминалистичко-полицијској академији,

Јелена Милић, директорка Центра за евроатлантске студије,

Есад Хећимовић, новинар сарајевског недељника Дани.

Објављујемо истраживања јавног мњења, које је специјално за ову емисију урадио Истраживачки центар РТС-а.