Сви, па и они који никада нису помислили у каквим условима такве особе живе, ко брине о њима, ко им помаже...запрепастили су се оним што су истраживачи написали. Реакције су биле различите, од потпуног одбацивања навода као нетачних и злонамерних, до преиспитивања компетентности саме организације. Мало је било оних који су прихватили да се услови живота особа са поремећајем у развоју, смештеним у институције, морају променити.

Шта је другачије три године касније?

Најмлађи станари су исељени у хранитељске породице и друге домове. Новорођенчад се више не смештају у такве институције, а број хранитеља драстично је повећан.

Ипак, у домовима су и даље смештене хиљаде оних о којима породица не жели да се стара и за које је немогуће пронаћи старатеље. Како они живе?

Шта мора да се промени, да би сваки човек живео у условима достојним човека?

О условима живота и одрастања у установама за ометене у развоју, о мотивисаности хранитеља да се старају о таквим особама, о обавези друштва и државе да им обезбеде адекватне услове за живот, у Оку говоре Драгана Ћирић-Миловановић, психолог, сарадник МДРИ, Сузана Пауновић, помоћник министра за социјалну политику.

О томе како се променио живот дечака који је до пре три године живео у Дому у Кулини, а сада има породицу, одраста и школује се, говори породица Дебељачки из Србобрана, која се стара о њему.

Емисију води Нада Васиљевић.