У Србији постоје људи који хлеб зарађују висећи у ваздуху, и то на бициклу. То нису ни акробате, ни људи који се баве спортским пењањем, већ електромонтери којима је то посао. А шта ради човек са бициклом на жици и на висини од 30 до 100 метара? Електромонтери који возе бицикл на жици од далековода постављају размакнице, односно одстојнице, чија је улога да спречи додиривање две жице у ваздуху, да не би дошло до споја. Тај посао не може свако да ради, већ само људи који су прошли одређене психофизичке тестове за рад на висини.

Ни њиховим колегама који монтирају стубове приликом изградње далековода, посао ништа није лакши. И они раде на истој висини, а на стуб се веру као мачке, брзо, вешто и спретно. На висини и до 100 метара, они постављају челичне конструкције на врло примитиван начин, уз помоћ канапа и котураче. Сваки комад металне конструкције тежак је по неколико стотина килограма и они га у ваздуху монтирају.

Аутор Квадратуре круга, Бранко Станковић, пронашао је те људе који сваког дана висе у ваздуху, у околини Врања, где раде на далеководу велике снаге који ће привреди и грађанима са југа Србије донети стабилност енергетског система и боље напајање.

Осим те приче, у Квадратури круга, видећете и причу о Милету Јовановићу из Крагујевца који иза себе има два просечна радна века, односно 80 година радног стажа и још увек ради као ковач, иако има већ 96 година.