Масони нове Србије били су Бранислав Нушић, Лаза Пачу, Живојин Мишић, Ђорђе Вајферт. Били су то елитни грађани, понос читавог друштва. Помагали су један другоме, помагали средини у којој живе, остављали задужбине. Били су морални у сваком погледу. Постоје приче о томе да Вук Караџић никада не би доживео превод "Хасанагинице" да није био масон. Масон је био и Доситеј Обрадовић.

Постоји много прича, али суштина јесте да су масони међу нама. То су наше комшије, које имају своја правила живљења. Поштовани су у друштву у којем живе и тиме се не хвале. Тако би, кажу, требало да буде.

Ова емисија води вас у њихов храм. До сада смо виђали масонске храмове у свету, али у Београду нисмо никада. Аутор емисије обавезао се на то да никада неће рећи где се храм налази. Чак и да то некоме каже, неће вредети, јер су је водили неким скривеним путем којим они никада не иду.

У Београду постоји велики број обележја масона која нису видљива, а налазе се на сваком кораку. Масони ће остати вечита интрига, а прича о њима никада до краја испричана.

У емисији је домаћин аутора Петар Костић, велики мастор регуларне велике ложе Србије.