Филм почиње радијском емисијом о тек завршеној седници од велике важности за земљу. И када су вести при крају, у кухињу улази Илија Чворовић. Делује доста нервозно, пали цигарету и пита за подстанара, јер је његово присуство узрок психичког стања у коjeм се одједном нашао.

Због њега су га звали у полицију на „информативни разговор". Иако је подстанар обичан кројач који се после двадесет година, зарадивши мукотрпним радом нешто пара, вратио у земљу да отвори модни салон и ту настави живот, Илија не верује у ту чињеницу, сумња у њега и већ је у његовим очима „гадан и опасан човек", јер да није тако, мисли он, зашто би њега позвали у полицију.

Све то Илија прича својој супрузи Даници, која је обузета кухињом, намирницама, беспарицом и бригом што ћерка као дипломирани стоматолог већ годинама нема посла.

Стиже и подстанар и прича о својим невољама: не може да реши формалности око отварања кројачког салона, јер га бирократија, као грађанина, обезвређују.

Ту се појављује и ћерка Соња са вестима да је, случајно, преко везе, нашла посао. Прелазећи олако преко великог догађаја у породици, Илија телефонира инспектору Државне безбедности о кретању и неким сусретима подстанара са људима.

Инспектор, схватајући да у свему томе Илија Чворовић претерује, олако прелази преко његовог телефонског „реферисања", што ће Илију довести до потпуног разочарaња.

Обузет непријатељством других према његовој земљи, Илија одлучује да се посвети контрашпијунажи - праћењу подстанара и прикупљању доказа о његовој „злочиначкој" активности.

Филм Балкански шпијун сматра се једним од најбољих филмова у југословенској кинематографији XX века. Главне улоге тумаче: Данило-Бата Стојковић, Звонко Лепетић, Мира Бањац, Бора Тодоровић.

На Фестивалу играног филма у Пули 1984. године, филм Балкански шпијун освојио је престижну награду фестивала - Златну ерену, и награду за набољу мушку улогу.

Филм је 2009. године, у анкети Моћ филма: Најбољи филмови по жанру, по оценама корисника, водећег филмског портала ИМБД, био проглашен за најбољу комедију.