Актери данашње епизоде, брачни пар Ирена Аради (28) и Саша Јовић (24) имају сина Александра од две године, а крајем новембра 2009. године, добили су другу бебу, ћерку Бојану. Живе у Суботици. Ирена, рођена Суботичанка, књиговезац је без посла, а Саша, рођен у Јагодини, машинбравар. За разлику од њихове деце која имају нормалан слух, Ирени и Саши слух је оштећен и живе у свету тишине. Комуницирају језиком гестова међусобно, са бебама, родитељима и осталим светом. И двогодишњи Александар зна већ неке знакове гесталног говора, а када савладају двојезичну комуникацију Аца и Бојана ће бити велика помоћ својим родитељима.

За подизање своје деце Ирена користи савремена техничка средства. Плач мале Бојане, када је гладна или болесна, ова мајка разликује паљењем наменских лампи - рефлектора урађеним баш за те намене. Сензори за паљење рефлектора на звук и саме лампе налазе се свуда по кући, како би родитељи могло благовремено да реагују.

Учешћем у серијалу Време је за бебе Ирена и Саша су, хтели они то или не, постали глувонеми глумци. Иначе, у свету филмске уметности славу је стекла глувонема Американка Мерли Метлин, добитница Оскара за улогу Саре Норман у филму Деца заборављена од бога (1987), данас мајке четворо здраве деце, и Францускиња Емануел Лабори, добитница позоришног Молијера, која је родила здравог сина.

Здравог дечака су у браку добили и амерички глувонеми глумачки пар Дини Бреј и Трој Котсур. Пре појаве на филмском платну и на сцени, они нису имали никаквог искуства као глумци. Ако којим случајем Ирена и Саша крену пут холивудских стаза, то ће бити и заслуга Феброне Бојановић, медицинске сестре и преводиоца за особе оштећеног слуха из Суботице, која је у данашњој епизоди верно пренела размишљања, душу и љубав младог брачног пара према својој деци, и њихове напоре да превазиђу сопствена ограничења.

Процењује се да данас у Србији живи око 300.000 становника са лакшим или тежим оштећењима слуха, без обзира на пол, старост, националност и веру.

Режисер је Горан Ковачић, продуцент Небојша-Неле Гарић.