Било једном у Србији

Динету стиже писмо из Париза где га обеваштавају да је примљен у школу за редитеље и сниматеље. То је све о чему је сањао, али сада први пут у животу има садржаје који му чине живот испуњеним. "Шта да радим?", пита побратима Цонета. "Слушај си срце.", одговара му Цоне. Дине прећути да је баш Цоне слушао паре, а не срце.

Посао у Цонетовој фабрици цвета. Не може да се одговори на све поруџбине. Прокић и Зорка бирају порцелан за кухињу у новој кући. Зорка се не осећа добро. У једном тренутку пада у несвест. Превозе је кући и доктор Жаки одушевљено саопштава Прокићу да ће постати родитељ.

Сви су пресрећни, а Прокић их замоли да их мало оставе саме. Закључава врата, креће према уплаканој Зорки. Да не би искалио бес на њој, поломи сав намештај у соби и оде из куће. Одлази са канистерима бензина у Цонетову фабрику. Огроман пожар уништи све машине и залихе штофова...

Улоге тумаче: Виктор Савић (Цоне), Немања Оливерић (Дине), Теодора Ристовски (Зорка), Слобода Мићаловић (Ружица), Радован Вујовић (Аћим Прокић), Предраг Мики Манојловић (Газда Мита), Зоран Цвијановић (Трајко), Драган Петровић Пеле (Тонкин старији), Иван Бекјарев (Бабамилкић), Мира Бањац (Баба Деска), Драган Божа Марјановић (Буре), Андрија Стоилковић (Штигланче), Гордана Јошић (Душанка), Мирослав Мики Јовић (Живко), Гордана Ђурђић Димић (Дада), Милош Ђорђевић (Топодупче), Небојша Вранић (Поп Василије), Катарина Митић Павловић (Анка Океанка), Јелена Михајловић (Мица Тресокурка), Иван Јанковић (Сретен Хаџи Ђурић), Марко Радивојевић (Тонкин млађи)

Уредник серије: Марко Новаковић
Редитељ: Петар Ристовски
Сценарио: Звонимир Шимунец, Марко Бацковић, Мајда Шимунец, Владимир Андрић, Кокан Младеновић, Ђорђе Милосављевић и Петар Ристовски
Директор фотографије: Далибор Тонковић
Сценограф: Ана Милошевић
Костимограф: Драгица Лаушевић
Маскер: Јасмина Лилић
Дизајн звука: Срђан Миловановић
Композитори: Константин Благојевић, Саша Милошевић, Миодраг Цицовић
Монтажери: Миодраг Цицовић, Марија Шарац