Немојте се љутити што сам заћутао за тренутак

У другом делу документарног серијала "Немојте се љутити што сам заћутао за тренутак" прослављени глумац Богдан Диклић дочекује још једног члана златне партизанове генерације из 1992. године. Предраг Даниловић је као двадесетдвогодишњак те сезоне импресионирао кошаркашку Европу. Није у питању био искључиво кошаркашки таленат већ и карактер који је га је те године водио до титуле најбољег кошаркаша "Старог континента". Два пријатеља се срећу у сали основне школе "20. октобар" и евоцирају успомене на почетак сезоне 1991/92.

Није било лако младом тиму да се избори са новонасталом ситуацијом. Због ембарга од стране Уједињених нација били су принуђени да нађу алтернативно решење за домаћинство својих утакмица у Купу европских шампиона. Избор је пао Шпанију. Прецизније, мадридско предграђе Фуенлабраду, а чињеница да се и три деценије касније становници тог градића јасно сећају свих детаља везаних за гостовање црно-белих довољно говори о снажној вези између Партизана и Фуенлабраде.

Током путовања у срце Шпаније упознајемо некадашњег градоначелника Хосеа Кинтану који без икакве дилеме закључује да кошарка у том делу града не би ни постојала да чета Жељка Обрадовића није одиграла тих седам утакмица у дворани "Фернандо Мартин".

Осећало се у ваздуху да се спрема нешто велико, а то потврђује и кошаркаш Шпанског Хувентуда Томас Ђофреса који прича своју интимну повезаност са Партизаном и његовим играчима.

Повратак у београдску дворану Пионир само је наговестио оно што нико није очекивао пласман на фајнал фор најјачег европског клупског такмичења.

Чланови ове генерације сложни су у ставу да су то били дани кад су настале "српске бригаде из Фуенлабраде" - како и је и наслов друге епизоде овог документарног серијала

Продукција: Видеострој