Гост Оливера Балашевић

Оливера говори о срећном детињству које није било лако, о спортским медаљама које је доносила да усрећи мајку, отворено и емотивно говори и о оцу који није био ту за њу, о разлозима због којих га је једном позвала телефоном, као и о његовој реакцији и Ђолетовом тешењу.

Разговор је настављен у Новом Саду у студентском дому у соби 212 за коју је везују најнежније успомене на прве дане љубави, на сусрет на купалишту и акробације у скоку у воду које је изводила да би је приметио, присетила се извиривања на прозор да види када Ђорђе стиже, говорила о слетању низ ходник студењака опеваном у песми.

Пут ка дому Балашевића водио је преко места где ће бити подигнут музеј у част великог кантаутора, а дан је завршен у кући у улици Јована Цвијића где су нас дочекала њена деца Јелена и Алекса, као и његова вереница Николина, док се Јована на кратко прикључила видео позивом са снимања.

Отворено, први пут после Ђолетовог одласка говорили су о писму које им је оставио о томе шта да раде када њега не буде, а уз обиље прича из њиховог живота, било је јасно да та кућа из песме "Неки нови клинци" и данас представља најважније место у животу свих Балашевића у коме се чувају успомене, али где настају и неке нове књиге, песме и филмови.

Аутор Тања Петернек Алексић