Тако близу,а далеко?

Ове,а ни претходне године Србија није отворила ниједно поглавље у  преговорима са Европском Унијом. У међувремену, десила се пандемија, а  десила се и промена методологије приступања Европској Унији. И то је  утицало на Србију, у смислу стагнације  - бар када је реч о брзини ЕУ процеса.

Те две године практично су се поклопиле са половином укупног  мандата амбасадора ЕУ у Србији Сема Фабриција. Он одлази,а на његово  место долази Емануел Жофре, који је тренутно шеф Делегације Европске  уније у Израелу.

Истовремено, најновије истраживање показује да је за приступање  Србије Унији 54 одсто грађана, док је једна трећина против.  Ипак,  уколико се пореди са испитивањем од пре 6 година -  подршка је пала за  5 одсто,а чак за 20 одсто у поређењу са 2009. годином када је била и највећа подршка и када је и поднет захтев за пријем у чланство.

Да ли је у међувремену то  чланство Србије у Унији постало покретна  мета, колико је Брисел економски помогао Србији, а колико је политички  део процеса оптерећен дијалогом Београда и Приштине  као условом свих  услова?  Има ли смисла више уопште помињати године уласка Србије у  Унију  и шта је тежи,а шта лакши део посла када је реч о  евроинтеграцијама Србије  - о тим питањима говори гост Ока - одлазећи  амбасадор ЕУ у Србији Сем Фабрици.

Емисију води и уређује Весна Дамјанић.