Пекић - од "Дана четрнаестог" до "Времена чуда"

„Није имао шта да тражи/ У овом нашем времену", записао је Матија Бећковић у песми о Бориславу Пекићу. Матија је, на данашњи дан 1992. године, на Видовданском сабору, прочитао вест која је стигла из Лондона: преминуо је Борислав Пекић.

"Он није био за ово време, његово време тек долази", говори и данас пишчева супруга Љиљана Пекић. Један од највећих српских писаца пре пола века добио је Нинову награду за роман године за "Ходочашће Арсенија Његована".

Написао је, по мишљењу критике, најмонументалнији роман српске књижевности "Златно руно". Ту су и „1999." која нам се догодила, „Како упокојити вампира" из којег су реченице о прецима и потомцима и прошлости и будућности почеле да живе самостално у јавној сфери,  „Беснило", којем нас је вратила епидемија и то баш у години у којој се навршило 90 година од његовог рођења. И то су тек неки од наслова.

Пре књижевности, у његов живот ушла је политика. Подсећамо на причу о поетици и политици Борислава Пекића.

Пре шест деценија филм "Дан четрнаести" у режији Здравка Велимировићапредстављао је Југославију на фестивалу у Кану. Ове године, поводом тог јубилеја, Југословенска кинотека из Београда и Црногорска кинотека из Подгорице у програму "Кан класик" приказаће поново филм, рестаурисан са оригиналног црно-белог негатива. О значају поновног приказивања тог филма и о Пекићевом раду на филму, говоримо у Око магазину.

Емисију припремила Драгана Игњић