Читај ми!

Српске куће

„Ако се угаси један тип куће, угасиће се и народ који га је створио." Тако је говорио Штендлер који је давно схватио да се по начину градње, типу куће, може препознати један народ, његов дух, идентитет...

Када видите беле куће са плавим прозорима, одмах знате да сте у Грчкој, када дођете у Британију или зађете у Алпе, по типу куће препознајете и регион и државу и народ.

Када дођете у Србију нисте сигурни ни где сте, ни код кога сте. У прошлости није било тако. Неимари су градили куће по којима се препознавао српски народ, његов осећај за лепоту, једноставност и функционалност. После народних градитеља, архитекта Божидар Петровић пројектовао је куће у којима је спојено традиционално, дух новог времена и потребе савременог човека.

Српски градитељи водили су рачуна о потребама, навикама и култури живљења на овим просторима. Српска градска кућа је најбоље очувана у Призрену и Охриду.

Кућа не говори само о укусу и социјалном статусу власника, већ и о његовом карактеру, култури и навикама. У жељи да будемо другачији, данас се у Србији препознају типови кућа са других простора, што архитектуру чини неуједначеном, неуредном и наговештава губљење идентитета српског народа.

Кажу да човек једном гради кућу, а она њега довека, зато је кућа отисак трајања човека. Спојити традиционално и модерно је најтеже у архитектури, али највредније у култури једног народа.

Уредник: Бранко Станковић
Сниматељ: Дарко Бурсаћ
Монтажа: Марија Барoнијан Шашић