На Пештеру их узгаја Бајрам Пепић, који каже да је постојбина тих снажних паса Турска и да су одлични чувари стада оваца и куће. Овчари их купују јер су кангали, у односу на шарпланинце, крупнији, бржи и храбрији. Могу да постигну брзину и до 70 километара на сат.

Еко караван прокрстарио је Пештером, на чијим висовима и пропланцима се налазе најбољи и најквалитенији пашњаци у Србији.

Становништво се претежно бави сточарством. Сада је овде око 60.000 оваца и 35.000 грла говеда. Пре 30-40 година било је три пута више стоке.

Ко није чуо за чувено "пештерско јагње"? Стада се на Пештеру напасају на "кошаницама" - ливадама које миришу на лековито биље. Овде је одгојена посебна врста, "праменка", сјеничко-пештерска овца која даје пуномасно млеко.

Од производње овчијег и крављег млека и млечних производа живи породица Исмета Хаџића, кога смо упознали у селу Набоје, петнаестак километара од Тутина. Ту је и занимљив сусрет са деда Ујканом Дедићем који каже: "Лењост је гора но болест" и исприча нам причу како су његови преци на Пештеру имали само два хектара земље, а он био вредан и радан и увећао имовину, па сад има десет пута веће имање. У 91. години живота, он је виталан и здрав и још увек ради.

Коначно, еколошка прича са Пештера казује да се овде налази једна од највећих и највреднијих преосталих планинских тресава у Србији. Настала је пре више хиљада година. Дебљина тог слоја је око 2 метра. Зову га "девичански тресет".

Аутор емисије је Драгана Васиљевић, сниматељ Александар Агбаба, монтажер Милица Живојиновић.