Нинова награда некад и сад, специјал

Писање за НИН било је израз новинарског престижа, значило је делити оно нешто, са Југом Гризељом, Славом Ђукићем, Богданом Тирнанићем, Александром Тијанићем и врхунским интелектуалцима свог времена.

Значило је имати таленат, вештину, знање, али и то нешто што је немогуће дефинисати. Јер Нин је дефинисао новинаре, а Нинова награда књижевнике. Добити Нинову награду критике за роман године значило је стати раме уз раме са Црњанским, Пекићем, Ћосићем, Селимовићем и постати део историје. Чак и само читање НИН-а за нас који смо некада сањали о новинарству, било је магија. Многи о Нину, Ниновој награди и снажном миту који је некада створен данас говоре баш у овом, прошлом времену. Због чега је тако, тема је специјалног издања Културног дневника.

О награди кроз време говоре писци Александар Гаталица, Владимир Кецмановић, Владимир Табашевић, академик Миро Вуксановић, филозоф и теоретичар књижевности проф. др Леон Којен, уредник културне рубрике у НИН-у Драган Јовићевић, генерална директорка компаније Ringijer Aksel Špringer за Србију Јелена Дракулић Петровић и некадашњи главни и одговорни уредник НИН-а Слободан Рељић.

Уредник Андреа Обрадовић

Реализација Марко Шотра

Монтажа Горан Мијић