На Јавном конкурсу РТС-а за синопсисе и сценарија играних серија, стручна комисија (Ивана Димић, Миодраг Маринковић и Гордан Михић) препоручила је да се сценарио ове серије (сценаристкиња Миња Филиповић, стручни сарадник на сценарију Данијела Југовић, психолог) реализује .

Серија Може и другачије једна је од многих којом ће у наредном периоду Школски програм покушати да приближи и споји потребе савремених гледалаца са традицијом квалитетних школских програма. Верујемо да је у свима нама остало довољно позитивне енергије и жеље да освестимо своје понашање и да и себи и другима покажемо да неке ствари могу бити и другачије.

Петочлана породица Спасић живи у заједници са госпођом Надеждом Ненадић, мајком Јелице Спасић, тј. таштом њеног супруга Николе Спасића. Јелица и Никола имају троје деце: два сина и ћерку. Проблеми у тој породици јављају се свакодневно, јер комуникација међу генерацијама није на завидном нивоу. То су проблеми који углавном муче велики део наше популације, а ако се не решавају, нарастају у све веће конфликте. Решења су најчешће врло једноставна и ако их усвојимо, можемо живот учинити ако не много лепшим, оно сигурно подношљивијим. Свака епизода је прича за себе.

Ликови - породица Спасић:

Мама Јелица (Миња Филиповић) је госпођа између 45 и 50 година, енергична, вредна, факултетски образована, ради од 8 до 16 у приватизованој фирми. Има троје деце, које покушава да држи под контролом, али јој то баш и не успева. Незадовољна је свакодневним животом који јој се дешава док планира друге ствари. Врти се у зачараном кругу, из кога не види излаза. Комуникација са мужем, с којим је двадесет година у браку, није на завидном нивоу. Време које проводе заједно није квалитетно и као да их још више удаљава.

Тата Никола (Горан Султановић) је господин између 45 и 50 година. Он је, такође, факултетски образован и економиста је у фирми која још увек није приватизована. Осећа се веома уморно и старо, без жеље да било шта мења у свом животу, којим, такође, није задовољан. Једино што би волео јесте да се пензионише и да има пензију од које би пристојно живео. Притиска га и паралише криза средњих година, депресивност окружења, незадовољство послом, транзиција државе. О себи све више размишља као о промашеном човеку!!!

Син Жељко (Срђан Јовановић) је жељени син својих родитеља. Има 19 година и уписао се на факултет који га баш и не интересује. Још увек није свестан тога да му само образовање и материјална независност дају право да одлучује и да зрелост не значе године него поступци. Површност у опхођењу са породицом и окренутост себи дају му тон саможивости и егоцентризма.

Ћерка Љубинка (Јелена Ракочевић) је шеснаестогодишња девојка у пубертету, која носи у себи бунт генерације - да свет постоји ради њих и да се врти око њих. Мисли да нико не разуме њене љубавне проблеме, па се и не труди да било шта било коме у породици и објасни.

Син Ненад (Вукашин Николић) је дошао непланирано и ненадано на свет. Има седам година и иде у први разред основне школе. Јелица од њега несвесно прави њању, јер га доживљава као бебу. Неминовно је од Ненада направила веома размажено дете, што једино она не примећује. Када разговара са њим, просто промени тон, чега је Ненад свестан и то користи кад год може.

Гђа Надежда Ненадић (Бранка Петрић) је Јеличина мајка (удовица), госпођа са високим критеријумима, која је целог живота била ауторитет у кући, а и данас се труди да њена реч буде последња.

Комшиница Бранка (Милица Исаковић Милша) је лепа, женствена и кокетна млада жена која има између 30 и 40 година. Разведена је, нема деце, живи сама у стану поред стана породице Спасић.

Бранислав Зеремски у улози је породичног терапеута.

Екипа: Уредник серије је Невена Младеновић-Благојевић, извршни продуцент Светлана Бандић, главни организатор Јелка Гук, костимограф Александра Александрић, сценограф Драшко Ивковић, директор фотографије Дарко Докмановић, а редитељ Филип Чоловић.