среда, 28. јан 2009, 10:05
Траг: Борчански летопис, 2. део
Аутор емисије Борчански летопис, Миломир Јаснић, наставља да прати судбину преосталих становника тог поткопаоничког села, по пространству, једног од највећих српских села у сливу Ибра.
Трагови убрзаног одумирања тог краја, (које се граничи са албанским селима из правца Подујева), које је отпочело пресељењем већег дела сеоске младежи у Крагујевац, у Црвену Заставу осамдесетих година прошлог века, на сваком су кораку.
На месту тадашњих богатих имања остале су голети, пустаре и шибљаци а од домова полусрушене страћаре.
Синови и унуци овдашњих, некада добрих домаћина ,па тросменских радника у Застави и даље, као једини избор, имају живот у Крагујевцу , углавном у беспослици.
Аутор: Миломир Јаснић
Уредник: Љубисав Алексић
Prilog je divan
Nemam nikoga u familiji iz ovih krajeva, ali me je duboko dirnula prica ljudi koji strepe od sutrasnjice, ali se ipak nadaju da ce docekati boljitak u svom selu. Bolno je koliko su puta morali to da kazu: nama ne treba milostinja, nama treba samo da ima neko da pokaze makar malo brige za nas.
Skoro sam se rasplakala kada "domacin" televizijske ekipe, moli da im se vrate kuci njihovi Borcani.
Dragi Borcani, zelim vam od srca da vam se sve vase plemenite zelje ispune.
Andjelka
poreklo
av ,
upravo ja poticem tj. moj otac iz toga kraja.Ja licnorav nisam imao prilike da posetim to mesto, ali ga jako dobro poznajem iz ocevih prica. Imam cetrdeseti dve godine i zivim i radim u Nemackoj. Lutajuci kroz internet sam slucajno naleteo na priloge o Borcanima i napokon stvorio objektivnu liku o njemu. Do sada sam imao samo virtuelnu sliku koja se zasnivala na prici moga oca. Zahvaljujuci Vama sada znam puno vise o tom mestu koje je malte ne moja kolevka.Otac mi je ziveo na Kosovu u Gnjilanu do 2000 godine kada su silom prilika morali da napuste mesto zbog politicke situacije. Jako sam Vam zahvalan na prilogu. Veliki pozdrav iz Nemacke.
Calw, 18.02.2009
коментари