Срђан Тимаров

Рођен је у Београду, али је одрастао у Новом Саду па је тако и један дан у његовом животу снимљен у ова два града. Публика га је упамтила по бројним улогама, али се увек издваја Коста из "Монтевидеа" па је тако у новосадском маниру позвао гледаоце да "изволе ући у један његов дан". А дан је почео у СНП-у где је дебитовао са само 9 година.

Уз сећање на јурцања кроз ходнике позоришта и Јосифа Татића који га је нуткао какаом, присетио се узбуђења пред премијеру због кога му је кренула крв из носа коју је зауставио марамицом једне девојке која се ту нашла. Марамицу чува и данас баш као и глумачку страст која га није  напустила.

У шетњи Новим Садом говорио је о Академији и професору Радету Марковићу, о Exit-у у чијем је оснивању учествовао, о приоритетима који су се променили рођењем сина Лазара, о оцу Ђорђу и мајци Клари који су га научили да је храброст најважнија на свету и о тој истој храбрости коју је морао да испољи у тренутку велике породичне трагедије.

Дан је настављен у Београду на представи "Керови" у коју је "ускочио" по жељи Маринка Маџгаља кога је заменио када се разболео, а Срђан је причао о његовој поруци коју чува, о позоришту које му је недостајало у паузи због короне, о томе како је играти пред публиком под маскама која је, упркос новим околностима, бурним аплаузом на крају представе поздравила глумце.

Аутор Тања Петернек Алексић