После великог невремена које је погодило Сјеницу и целу Пештерску висораван, одлучили смо да одемо до људи који живе у у селима, да видимо како су и да им понешто однесемо. Кренули смо са момцима који познају овај терен. Из Сјенице су Бели, Зоки, Ирфет и Мићо, а из Пријепоља Вјекослав и Драган. На први поглед, мислио сам да нас је превише, али када смо се вратили, схватио сам зашто се на Пештер никада не иде сам, па био и рођен тамо.

Теренским возилима не можемо до свих да стигнемо, зато имамо и моторне санке. Прво смо отишли код породице Јовановић у селу Тријебине, које је удаљено око 20 километара од центра Сјенице. Одатле одлазимо код Алдина Рамовића у Махалу, а онда - на планину Гиљеву. Договор је био да идемо до породице Кочовић, али ако буде вискох наноса, одустаћемо и покушаћемо поново сутра. Стигли смо до Велибора и Загорке, код њих је и унук који је дошао на школски распуст и доживео је највеће невреме не само у свом животу, него и од када његов деда памти.

Аутор: Далибор Жарић
Уредник: Горислав Папић