Моја лепа Србија: Легенда о књажевом вранцу

Дође тако и у Буковик, па кад хтеде јашући да пређе преко неке баровите ливаде, вранац му се заглиби у пиштолину. Коњ упре целом снагом да се из блата ишчупа, ал' не могаде. Све што више запињаше, све дубље ногама у глибовиту земљу потањаше. Књазу беше криво на коња што живобару није заобишо и намисли да га убије. Једва га слуга умоли да врати потргнуту кубуру за појас.

Сутрадан слуга подрани да види шта се преко ноћи са коњем збило и, за сваки случај, понесе пуне бисаге зоби. Затекне вранца где стоји у блату и сербес пијуцка воду која је под њим подвирала. Наредних дана, док се кнез увелике частио и гостио, слуга настави свако јутро и вече да храну доноси. Петог јутра коњ се из баруштине изглиби и чим слугу примети, поче по ливади да се ђилиса и њишти.

Завиланџи слуга вранца и јашући отера у шталу. Порани га још неки дан и опази да никако неће да пије воду коју му је давао. Досети се те му донесе воду из живобаре у коју се био заглибио. Коњ са ње главу није диз'о, наискап је пио.

Дође сад слуга књазу Милошу и потанко исприча шта је све са коњем чинио.

Пиштолина лековита, пиштолина лековита, гласно рече књаз и нареди да се на месту где се коњ заглибио ископа к'о нека стублина. У народу се брзо прочу за њену лековитост и почеше на њу да пристижу болесници од сваких болести.

Много доцније ту је сазидана Буковичка бања.
Овако казује легенде из Јасенице, коју је записао Драгутин Пауновић, о томе како је настала Буковичка бања.

Уредник: Владимир Новаковић