Око магазин: Деобе око Добрице, у туђем веку

Како је "отац нације" написао први "другосрбијански" роман, могу ли се одвојити његов друштвено-политички и књижевни ангажман и како данас читамо Добрицу Ћосића

Писац најобимнијих мемоара у српској књижевности није био само сведок, него и учесник у кључним догађајима у Југославији у другој половини XX века. За овај XXI говорио је да је туђи.
Слободан Милошевић га је приликом неког сведочења у Хагу описао као највећег српског живог писца. Зоран Ђинђић га је назвао српским Томасом Маном. Ђинђићу је био и нека врста саветника из сенке. Најбложи је био са Борисом Тадићем и Војиславом Коштуницом. Али, нису га само они питали за мишљење.

Писац и академик 1992. године постао је први председник СР Југославије. Да ли му је био потребан и тај политички ангажман?  Како је Ћосић у српску књижевност увео моравског сељака и да ли су "Деобе" - прва књига "друге Србије"? Колико је био близак са Титом и да ли се од њега удаљио током путовања "Галебом" или после Брионског пленума? Шта би било да су се остварили његови предлози о територијалној реорганизацији и подели Косова?

О политичком и књижевном делу Добрице Ћосића говоре: Предраг Марковић, Миливоје Павловић, Теофил Панчић, Дарко Худелист, Марко Крстић, аутори телевизијске серије "Корени"...

Аутор емисије Драгана Игњић

број коментара 0 Пошаљи коментар