Као и Мухамед Али, Ристић је практиковао нетипичан начин борбе са спуштеним гардом и брзим кретањем по рингу. Због тога га је и Анђело Данди приметио на једном светском првенству у боксу.

Каријера Братислава Ристића трајала је пуних двадесет година, од 536 мечева имао је 501 победу, 27 изгубљених и осам нерешених борби. На европским и светским шампионатима освојио је две сребрне медаље, изгубио у финалу од кубанских боксера, који су уз Југословене и Русе тада били светска сила.

Ристић је само један од шампиона због кога је Прокупље добило епитет град бокса. За само двадесет година дао је чак педесет једног шампиона. И данас, тридесет година касније, овде, у граду од једва двадесет седам хиљада душа, тешко је прећи улицу, а да не сретнеш неког борца из те златне генерације.

Прокупље је једини град који је имао чак три стандардна репрезентативца, Фазлију Шаћировића, Братислава Ристића и Џафера Алишановића.

Зашто о се о прокупачким боксерима не зна много. Да ли је Ћуре због боемског живота пропустио шансу да буде Мухамед Али у перо категорији? Да ли је прича о прокупачким боксерима добра и за филм?

Уредник: Горислав Папић
Аутор емисије: Далибор Жарић