Бал-Кан-Кан

Педесетих година 20. века, у Македонији која је тада била део Титове Југославије, живела су два добра пријатеља и побратима Витомир и Серафим. (Bal-Can-Can, 2005)

Ове две највеће фаце у граду су делиле и ризик и зараду јер су шверцовали робу из капиталистичког запада у социјалистички исток. Једног дана њихов рад је засметао крвавом криминалцу, шефу подземља кога се сви плаше, Шефкету Рамаданију. Он им је понудио комбинацију која је деловала јако примамљиво како би се обогатили преко ноћи. Када су већ били у акцији схватили су да је све то намештаљка, али касно, Серафима је милиција ухватила док је Витомир ускочио у Јадранско море и успео да побегне у Италију и као политички емигрант добије име Вито Џеновезе. После много година, на самрти стари Вито признаје свом сину Сантину да се каје што је оставио побратима да умре у затвору, и тражи од њега ако икада син од његовог побратима буде у невољи да му се нађе и помогне. Сантино је штавише заборавио на то обећање оцу, све док му једног дана није зазвонио телефон. Био је то Трендафил, Серафимов син који је био у невољи и била му је потребна помоћ.

У филму је оживљен лик Шефкета Рамаданија, који се претходно 1987. године јавља у песми Бос или Хаџија сарајевског рок бенда Забрањено пушење. И у песми и у филму он изговара исту реченицу: Пос'о је добар, а пара лака!

Цео филм прати низ трагикомичних сцена двојице свеже упознатих побратима.

Улоге: Владо Јовановски, Звезда Ангеловска, Сека Саблић, Бранко Ђурић Ђура, Тони Михајловски, Миодраг Кривокапић...
Режија: Дарко Митревски

број коментара 0 Пошаљи коментар