Око магазин: Повијест Хрвата и Срба

Нема политичке фигуре значајне за овај простор, а да се Мештровић с њом није срео. Почело је после Мајског преврата, када је са јужнословенским студентима у Бечу дочекао краља Петра на његовом путу ка Београду. Наставило се пријатељством са краљем Александром Карађорђвићем, а завршило сусретом са Титом на Брионима 1959. године.

Аутор најчувенијег београдског споменика није желео да живи у Београду, иако су његове везе са српском престоницом видљиве на Калемегдану, Авали, Дедињу... Један од дворских споменика био је предмет српско-хрватског спора, отворивши у Загребу питање: "Зашто се Повијест Хрвата 'чита' на Дедињу?"

Као да Мештровић, ни пола века по смрти, не може да се одвоји од политике. Уметник који је написао "Успомене на политичке људе и догађаје" - према политици није могао да буде равнодушан.

Зашто је заговорник идеје југословенства последњих 20 година живота провео у емиграцији и зашто, упркос Титовим позивима, није желео да живи у Југославији? Ко је био Иван Мештровић и колико је његово дело обележило ХХ век на простору некада заједничке државе?

У емисији Око магазин говоре: Мате Мештровић, историчар и син Ивана Мештровића, кустоси Музеја Ивана Мештровића из Сплита и Загреба Зорана Јурић Шабић и Барбара Вујановић, ауторка монографије о Мештровићу Драгица Хамер Томић, историчари из Београда Мира Радојевић, Радина Вучетић и Чедомир Антић, историчарка уметности Биљана Црвенковић.

Аутор емисије Драгана Игњић