Шумановић: Сликар светлости у времену таме

Крупне црне очи које су више гледале унутра него у свет око себе. Учтив, педантан, чист, готово увек у белом мантилу, више је личио на научника него на сликара, одан француској уметности и култури, али везан за родни крај - тако је Саву Шумановића описао историчар уметности Лазар Трифуновић.

После Загреба, Шумановић одлази у Париз, 20-их година када ће тај град, први и последњи пут у 20. веку, бити светски културни центар. Шумановић није био наш први сликар у Паризу, али је био први који је успео да се прилагоди Паризу То је и тренутак када наше сликарство улази у савремене токове.

Након Париза, у Шиду је изградио свој „како знам и умем стил", слика пејзаже и актове и најпознатији циклус "Шидијанке".

Шумановић је био сликар светлости у времену таме. Када 1941. године Срем постаје део НДХ, Шумановић, из протеста, престаје да се потписује на сликама.

Иако је био поптуно аполитичан, то није спречило његову трагичну судбину, постао је жртва најмрачније идеологије 20. века, односно његовог најгорег балканског изданка.

О животу Саве Шумановића говоре: Весна Буројевић, директорка Галерије слика „Сава Шумановић" у Шиду, историчар уметности Љубица Миљковић, управница Галерије Матице Српске у Новом Саду Тијана Палковљевић Бугарски, професор Филозофског факултета у Београду Милан Ристовић, кустос Спомен-збирке Павла Бељанског Милана Квас.

Аутор емисије: Стеван Костић.