Вилијам Вокер, који сада "промовише" свој предлог о уједињењу Албанаца, пре 18 година предлагао је, тачније "диктирао" финској форензичарки Хелени Ранти како треба да сачини извештај о обдукцији страдалих Албанаца у селу Рачак на Косову.

Извештај о том догађају, који је у Вокеровој интерпретацији као српски злочин над албанским цивилима послужио као "оправдање" за НАТО бомбардовања Србије, довела је у питање управо финска форензичарка, која је, међутим, касније сведочила да је радила под великим Вокеровим притиском.

Вокер је, пренела је касније Ранта, инсистирао, на пример, да у извештају користи реч "масакр", а умео је, навела је она, и да преломи оловку и да је гађа незадовољан њеним професионалним приступом.

Ранта је у својој биографији описала да јој је Вокер замерао да у извештају није користила довољно "убедљив језик", којим би описала тај наводни злочин Срба.

Она је праве наводе са обдукције доставила Хашком трибуналу, у којима је изразила сумњу у број испаљених метака као и колико је њих заиста било смртоносно.

Осим тога, Ранта је пред камерама показала оригиналан извештај из Рачка, према коме је закључено да тела припадају борцима ОВК, а не албанским цивилима.

У селу Рачак, у јануару 1999. године, убијено је 40 људи. Као жртве Вокерова мисија означила је албанске цивиле, а као починиоце злочина српске снаге.

У филму говоре учесници у процесу расветљавања случаја Рачак: Вилијам Вокер, шеф косовске верификационе мисије, проф. др Хелена Ранта, шеф форензичког тима ЕУ, Рено Жирар, новинар "Фигароа", Горан Радосављевић Гури, командант акције Рачак, проф. др Славиша Добричанин, шеф форензичког тима СРЈ, Богољуб Јанићијевић, начелник СУП-а Урошевац, Даница Маринковић, истражни судија и адвокат Бранислав Тапушковић, пријатељ суда (amici curiae) у случају против Слободана Милошевића.