Око: Божидар Маљковић

Говорио је о изазову, страху и успеху. Цитирао је Фидела Кастра, помињао Српску академију наука и Емануела Макрона, говорио о систему који би требало да настане.

Више га инспиришу тешке него лаке ситуације; уосталом сам каже да је више уживао када је ни из чега правио чудо у Сплиту или Лиможу него када му је све сервирано као што је то било у Мадриду или Барселони.

Ако је већ тако српски спорт је идеално место за њега. Јер, кошарка је можда добра метафора стања српског спорта. На први поглед, све је сјајно: други на свету, други на Олимпијади, шампион Србије је најбољи у региону и девети у Европи... А кад се мало загребе видећемо беспарицу, видећемо да нема професионалног клуба ван Београда, видећемо да нам је лига није на аматерском нивоу само два месеци годишње...

Који је излаз? Постоји ли решење; постоји ли систем за финансирање српског спорта, какав је став државе?

Може ли спорт и даље да буде много бољи од српског друштва?

Да ли је рекордних осам српских медаља из Рија био инцидент или се такав успех може поновити или чак надмашити у Токију, 2020.године.

Гост Ока: Божидар Маљковић, председник Олимпијског комитета Србије

Аутор емисије: Горислав Папић