среда, 12. нов 2008, 18:25
Око
Пре тачно годину дана, невладина организација МДРИ, која се бави заштитом права особа са посебним потребама, шокирала је јавност у Србији извештајем који су назвали "Мучење као лечење" и где је наведено да је стање у српским установама за особе са посебним потребама у многим доменима лоше.
Овај извештај изазвао је велику дебату у јавности, а у данашњој емисији покушаћемо да утврдимо у ком правцу су се ствари кретале последњих годину дана.
Гости емисије су представници Министарства за рад и социјалну политику, представници синдиката запослених у социјалним установима, Драгана Ћирић Миловановић, директорка МДРИ за Србију и Милена Јеротијевић, дечији психолог.
Reakcija na juceracnju emisiju
Draga Dragice,
Izuzetno mi je zao sto problem o kome govorite nije bi adekvatno zastupljen u jucerasnjoj emisiji iako smo se u jednom trenutku i njega eksplicitno dotakli. Na zalost nekad propustimo da dovoljno istaknemo stvari kojih smo i te kako svesni i koje, na zalost, pocnemo da podrzumevamo. Naravno da prevencija nije moguca bez adekvatne podrske roditeljima dece i odraslih osoba sa bilo kojoj vrstom i stepenom invaliditeta. I dok god ova drzava njihove zivote bude smatrala manje vrednim do znacajne promene u njihovom tretmanu nece doci. Ovakva situacija je najociglednija kada su u pitanju deca i odrasli koji se nalaze u institucijama za koje nema ko da se zalaze i bori. S obzirom na nas izvestaj od prosle godine, u ovoj emisiji je akcenat i stavljen na njih. Ali ne smemo da zaboravimo one "nevidljive" koji se nalaze u tzv. kucnim azilima i koji ne dobijaju nikakvu ili dobijaju mizernu podrsku od drzave. Pri tom, ne mislim samo na finansijsku podrsku, vec i na dostupnost svih servisa u zajednici - zdravstvena nega, strucna pomoc, pristup obrazovanju. Jos jednom se izvinjavam zbog nemogucnosti da se u dovoljnoj meri dotaknemo problema o kojima govorite. Nadam se da ce nam se uskoro pruziti prilika da to ispravimo. Hvala vam sto ste nam skrenuli paznju na ovaj propust. Srdačan pozdrav, Dragana
Reakcija na juceracnju emisiju
Postovani, moram prvo da vam se zahvalim sto ste pokrenuli ovu temu. Ja sam majka deteta ometenog u razvoju i jedina zamerka je sto u ovakve emisije pozivate ljude koji koji asolutno nisu upoznati sa problemima koje mi roditelji imamo. Pocev od najosnovnijih zivotnih potreba nase dece, a samim tim i nas roditelja. Oni sinoc pricaju o prevenciji, jedina prevencija je omoguciti roditeljima (naravno koji to zele) a ima ih puno da budu uz svoju decu tj da deca budu u svojim primarnim porodicama. Ja imam sina od 23 godine, a tek pre dva meseca sam uspela da ostvarim pravo na tudju pomoc i negu, prvi put sam zahtev podnela pre 3 godine, u medjuvremenu sam odbijana nekoliko puta i uz silne zalbe i jurcanja od vrata do vrata uspela da dobijem. Ta novcana sredstva nisu jedini problem, moj sin recimo nije imao pravo ni na povlasticu za prevoz jer nije imao status nije ucenik, nije student, nije na birou jer je nezposoban za rad, a da vam ne pricam o tome da je komisija u bivsoj Teslinoj donela resenje da je trajno nesposoban za rad ali da nema pravo na tudju pomoc i negu. Ja sam nekako uspela da se izborim sa birokratijom i administracijom ali znam puno roditelja koji to nisu, jer pre svega nas zakon nevalja (tako su mi rekli u Ministarstvu, a novi je u proceduri) ja mislim vec nekoliko godina. Usvojice ga onda kada budu morali, mada nema sta tu da se razmislja, nemoraju oni da izmisljaju toplu vodu, u svim uredjenim drzavama taj zakon postoji treba ga samo prepisati i sto je najvaznije PRIMENJIVATI I POSTOVATI. Mozda vam sve ovo sto sam napisala izgleda malo konfuzno jer i ja se tako osecam, ali ja imam svu dokumentaciju - kada bi ste neke papire videli krstili bi ste se, uostalom nama roditeljima koji imamo decu ometenu u razvoju ili kako ih zovu osobe sa posebnim potrebama (a svi misle da osoba sa posebnim potrebama znaci da im nista netreba) ostaje samo da se krstimo i molimo. S postovanjem, Stefanovic Dragica, Beograd, Dr. Dragoslava Popovica 7 tel: 064 123 09 08
коментари