Бивши рукометаш "Босне", Горан Ченгић, током рата у Сарајеву, бранио је човека од нечовека и зато је страдао. Горан је покушао да одбрани свога комшију Хуснију Ћеримагића, професора Пољопривредног факултета, од Веселина Влаховића Батка, који је за време рата био један од господара живота и смрти на Грбавици.

Веселин Влаховић Батко, који је 2013. године осуђен на 45 година затвора због убиства 30 људи, заклао је и Горана Ченгића и Хуснију Ћеримагића, чији су посмртни остаци пронађени седам година касније.

Горан Ченгић је потекао из породице у којој је човек био изнад свега. Деда његове мајке Наташе, Петар Зимоњић митрополит Дабробосански, страдао је од усташа у јами у Јадовну и проглашен је за свеца мученика. Његов ујак Светозар Зимоњић један је од оснивача Академије наука Босне и Херцеговине, а други ујак Богдан Зимоњић професор на Медицинском факултету који је сву своју имовину оставио сиромашним студентима Сарајева, док је његов трећи ујак Стеван Зимоњић обешен три дана пред ослобођење Београда. Стеван је послужио као лик Тихог у серији "Отписани".

Горанов отац Фићо Ченгић, други градоначелник Сарајева после Другог светског рата завршио је на Голом отоку јер је одбио да цинкари своје ратне другове и пријатеље. Из такве породице потекао је Горан Ченгић, који данас нема никакво обележје у Сарајеву иако су многе власти у последњих 20 година то обећавале.

"То што Горан данас у Сарајеву нема никакво обележје које подсећа на његов херојски чин је зато што људи који воде овај град не воле да виде боље од себе јер је Горан Ченгић за све нас огледало у коме морамо да се суочимо са сопственим лицем .Они који воде овај град, очигледно се боје да ће у том огледалу видети своје наказно лице и због тога не желе да на било који начин славе Горана Ченгића" - каже за Квадратуру круга Светлана Броз, унука Јосипа Броза Тита и директор НВО "Гариво", која се једина до сада одужила, плакетом праведника, Горану Ченгића.