понедељак, 02. нов 2009, 22:05
Упитник
Где је најбоља Србија – шта бирамо?
Шта треба Србији - да ли је проблем консензуса око тог питања највећа српска бољка? Или ће бити вероватнија теза да се политичке странке слажу у највећој мери око циљева, али не и око тога ко ће их најбоље спроводити ? Шта грађани бирају - када бирају?
То су само нека од питања на која ће одговарати гости Упитника:
Велимир Илић, председник Нове Србије,
Душан Бајатовић из Социјалистичке партије Србије, и
Јелена Триван из Демократске странке.
Уредник и водитељ Упитника је Оливера Јовићевић.
ГЛАС ГЛЕДАЛАЦА - РУБРИКА У УПИТНИКУ:
То је коментар гледалаца на тему емисије, који већ од недеље ујутру можете саопштити путем телефона 011/33-44-292, а затим чути понедељком увече у Упитнику.
Poruka
pozdrav za sve goste u studiju i za voditelja,kom.Svi politicki,drzavni i ekonomski interesi koji su na teretu aktuelne vlade,sprovodese u interesu svih gradjana Srbije i ocigledno je i vidljivo da se nijedan ministar ne istice personalno,vec pokusavaju da sve probleme rese timski i samim tim je vlada stabilnija nego ikada od 2000.godine.
Gde je najbolja Srbija...
Где је најбоља Србија – шта бирамо?
U postojećoj političkoj konstelaciji, visokih emocija,licne ostrascenosti i brige za sopstvene interese institucionalizacija dijaspore kao učesnika (nepotrošenog ukupnog kredibiliteta sa ekvidistancom prema političkim partijama) u zakonodavnoj vlasti (Skupština), izvršnoj (Vlada), državnim organima i konzularno-diplomatskim predstavništvima nameće se sama po sebi kao jedino prirodno i funkcionalno rešenje.
Veliki potencijal srpske dijaspore leži i u njenom stručnom i profesionalnom znanju (know-how). Preko 50.000 ljudi ima visoko obrazovanje, od kojih mnogi rade u tehnološki najmoćnijim koncernima i institucijama. Procenjuje se da je među njima 4.000-5.000 doktora nauka, od kojih mnogi rade u vrhunskim naučnim institucijama, na razvoju novih tehnologija – uključujući genetski inženjering, istraživanja novih materijala i kompjuterskih tehnologija, novih izvora energije, zaštiti prirode, najnovijim medicinskim dostignućima itd. Suvišno je i pominjati šta bi za maticu značilo, makar delimično (što je i najrealnije), korišćenje ovih potencijala. Uključivanje ovog značajnog dela dijaspore od vitalne je važnosti za prosperitet Srbije.Mozda bi u postojecoj situaciji dobro resenje bilo formiranje posebnog ekspertskog sektora pri Ministarstvu za dijasporu koji bi identifikovao,vrednovao i radio na povezivanju naučnih i stručnih potencijala matice i dijaspore.
Miodrag Kreculj U Minhenu,02.11.2009
коментари