понедељак, 20. феб 2017, 00:25
Аутопортрет: Корнелије Бата Ковач
Рок, џез, етно, класична, филмска, позоришна, створена за слушање - све је то музика Корнелија Бате Ковача.
Композитор, пијаниста, аранжер Корнелије Бата Ковач један је од најаутентичнијих музичара са простора некадашње Југославије. Члан "Индекса", оснивач "Корни групе" и аутор неких од највећих хитова, у емисију је позвао дугогодишњу сарадницу, једно од највећих имена југословенске музичке сцене, џез певачицу Бисеру Велетанлић, некадашњег музичког уредника ПГП РТБ и џез публицисту Светолика Јаковљевића, композитора, џез музичара и музичког уредника Телевизије Београд Миливоја Мићу Марковића, новинара и уредника Радио Београда и Телевизије Београд Николу Нешковића и свог брата, некадашњег уредника Телевизије Београд Михајла Ковача.
Из Скопља се јавља један од највећих поклоника "Корни групе", чувени гитариста Влатко Стефановски, из Суботице музичар Габор Ленђел а о Бати Ковачу као композитору музике за филм говори редитељ Миша Радивојевић.
Уредник: Снежана Стаменковић Јојић
Редитељ: Милица Солдатовић Микић
Давна сећања
Давних шездесетих поред Београда и Загреба и Сарајево је добило термин за емитовање "Веселе вечери". Преосталих пола сата до 22,00 исти студио је емитовао музику - Београд наравно "Од Вардара па до Триглава, Загреб наравно славонске поскочице а Сарајево је изабрало да емитује забавну музику, у оквиру које обавезно једно два снимка "Трија Корнелија Ковача" Тако сам први пут чуо за њега, с тим што ми се због имена чинило да се ради о старијем човеку, који уживо свира у студију недељом увече.
По преласку у Београд тврђи рокери су му страшно замерали што је најпре растурио Елипсе, а затим поготово за осјечке Динамите (мада је могуће да су већ били зрели за растурање). Такође "трошење" певача од којих прва, Сека Којадиновић ништа није ни снимила а Преле ваљда само две ствари.Да о одласка Даде не причамо. Епизода са Здравком решена је врло коректно Корнијевом изјавом да је он добар певач, али за шлагере те ће по тој линији и сарађивати. И стварно, албуми које је са Здравком радио крајем седамдесетих најбоље је што је икада урадио (рачунајући аранжмане и свирања свих из Корни групе на тим плочама. Друго по квалитету је тих неколико песама са Бисером а поготово са Оливером Катарином седамдесетих (коју као да је укротио и омађијао). Тек на трећем месту је рок музика, за коју није имао потребну лакоћу и краткоћу у већини случајева. Не знам у шта убројити "41", ваљда у кантате али је изванредна. Генерални проблем Корни групе (и Индекса пре тога) је што до Јосипе и Тајма тј 1973. год нико у земљи није знао пристојно да снима рок музику (за разлику од шлагера или народне музике) а снимити ЛП је била мислена именица. Од 1975 је сасвим друга прича, али групе више није било. Значај Корни групе је био у озбиљности и професионализму, али некако сјајни појединци у њој као да нису имали прилику да се размашу (најпре Бочек па и Фурда). Али, како ми је говорио један мој друг који је присуствовао џем сејшновима у Дому омладине, Корнелије можда није био најбољи свирач, али после њега нико није седао за клавир. Легендо, мислим да нема већег комплимента.
Zelimo da vas gledamo
Zasto se ova divna emisija emituje ovako kasno?
Аутор:
РТС
У фокусу четврте телевизијске сезоне (од 4. марта РТС1, понедељком) биће аутори и ствараоци различитих генерација. [ детаљније ]
коментари