четвртак, 17. нов 2016, 21:00

Да Можда Не

У емисији Да Можда Не о насиљу над женама, зашто се догађа и ко је одговоран?

Поред свих законских одредби према којима полиција, тужилаштво и судови треба да реагују, превише је примера где је у недостатку такве реакције дошло до злочина. Да ли је у порасту насиље над женама или га више примећујемо због глади таблоида и неких телевизија за сензацијама и бруталностима? Да ли је у Србији проблем само са применом и неадекватном законском регулативом или је менталитет и страх за егзистанцију препрека благовременог реаговања на појаву насиља? Како држава може помоћи женама које су жртве насиља, како их друштво може охрабрити а шта жене саме морају да учине да би одбраниле свој интегритет и живот?

У студију говоре:
Горјана Мирчић Чалуковић, заменик јавног тужиоца,
Бранкица Јанковић, повереница за заштиту равноправности,
Весна Станојевић, координаторка Сигурне куће за жртве породичног насиља и
Бојана Селаковић, в.д. извршне директорке Грађанских иницијатива.

Херој недеље: Сервет Рамадани

Аутор и уредник: Оливера Ковачевић.

број коментара 3 Пошаљи коментар
(субота, 19. нов 2016, 18:25) - anonymous [нерегистровани]
Пошаљи одговор

Rodna ravnopravnost

Tema emisije je bila nasilje nad ženama, po meni tema je trebala da bude nasilje u porodici. De facto da je ovo Balkan i da se u sredinama van većih gradova najčešće dešava nasilje u porodici od strane muškaraca, ali isto tako postoji i mnogo muškaraca koji trpe ozbiljno nasilje u porodici (psihičko pre svega - finansijsko, emotivno..), ali se o tome ćuti. Muškarac koji prijavi nasilje u porodici od svih institucija biva gledan kao prokužen.

(четвртак, 17. нов 2016, 22:29) - anonymous [нерегистровани]
Пошаљи одговор

goranci, kako je lepo biti covek

Da, to su goranci, uglavnom, ima i drugacijih, ali u osnovi filantropi, humanisti, jednostavno brate, dobri ljudi.pozdrav svim ljudima dobre volje nikakvim barijerama optereceni.hvala. Samir.

(четвртак, 17. нов 2016, 21:28) - zrtva [нерегистровани]
Пошаљи одговор

Sistem

Ne postoji sistem. Institucije koje bi trebalo da stite zrtvu nisu povezane i ne saradjuju dovoljno. Svako se drzi svog dela posla i tako najcesce zrtva bude prepustena samoj sebi, bez prave podrske i pomoci. Vreme prolazi, nasilnik dobija poruku od drzave da moze i u buduce tako da se ponasa jer biva nekaznjen, a zrtva na kraju mora i da dokazuje da je sve istina i da nije izmislila nasilje.