Док је папа Фрања био само свештеник у Буенос Аиресу предавао му је о Борхесу. У то време Драго Пилсел био је Хрват у Аргентини, искрено је мрзео Србе и Јевреје, спавао је испод слике Анте Павелића и желео је да постане католички свештеник. Напослетку, постао је искрени пријатељ Српске православне цркве, антифашиста и човек који после 25 година истраживања нема дилему да Алојзије Степинац, да је у Ватикану био Папа Фрања а не Јован Павле Други, не би био проглашен ни блаженим.

Због чега? Шта је неопростиво у биографији Алојзија Степинца?

Да ли ће нам отварање архива Папе Пија 12. открити и нешто ново у вези са Степинцем?

Који су досадашњи резултати мешовите српско-хрватске комисије; шта се договорило на опрва два састанка у Риму и Загребу, шта нас чека у Новом Саду у фебруару? Да ли је, из угла најупућенијег у ту тематику српски тим компетентан и какав је у односу на хрватски?

Драго Пилсел у интервјуу за Око открива и свој лични преображај, како је одрастао као усташа у Аргентини, бацао димне бомбе на пројекције филмова Емира Кустурице, зашто се крајем осамдесетих вратио у Хрватску, кад се прикључио војсци Хрватске да би ратовао против Срба а кад је отишао у Хрватски хелсиншки одбор где је истраживао жртве "Олује"?

Напослетку, како му изгледа данашња Влада Хрватске у којој на месту министра спољних послова седи Давор Стир, његов пријатељ из аргентинских дана, чији је деда био десна рука злогласног Макса Лубурића.

Аутор емисије: Горислав Папић