По чему памти прве дане када се као сомборски дечак обрео на престижној академији у Италији? Како изгледа када стасава трећа генерација сликара у породици, од Саве Стојкова, преко Драгана до његове ћерке Сање? Зашто је живот у кући у Сомбору у којој је живео Лаза Костић посебна инспирација?

На ова и друга питања одговара сликар Драган Стојков. Овај интервју могао је бити снимљен у његовим атељеима у Београду или Венецији, али Сомбор у коме је тог дана отварана манифестација Ликовна јесен, имао је посебно значење за сликара. И сам је сликарски стасавао на овој манифестацији, први пут је излагао баш на њој, ту се дружио са прослављеним Коњовићем, а када је Ликовна јесен у Сомбору укинута уложио је напоре да се обнови и пружи шансу неким новим, младим људима.

Тако је ове јесени Сомбор био у знаку сликарства, осликани су мурали, представљена нека нова имена, а Драган Стојков се присетио својих почетака, говорио о оцу Сави Стојкову, о породици, о томе како је васпитавао ћерке, о уметничкој подршци, али и страху због подводне фотографије којом се бави једна од њих, а све кроз шетњу улицама Сомбора, и у башти његове куће, на клупи која је остала из времена Лазе Костића на којој је велики песник записивао стихове.

Аутор Тања Петернек Алексић