уторак, 04. окт 2016, 18:25
Папа Фрања – Степинац, преко Кавказа
Да ли су папине поруке из Тбилисија усмерене искључиво ка Русији или се могу читати и у контексту канонизације Алојзија Степинца и зашто је Ватикану стало да контроверзни хрватски кардинал буде проглашен свецем.
Папа Фрања не воли да пуно одсуствује из Ватикана и зато је, кад је пошао на кавкаску турнеју рекао: Хвала Богу враћамо се за три дана. У три дана у Грузији и Азербејџану, међутим много шта се десило а једну изјаву из Тбилисија - Србија је протумачила као отклон Ватикана од кардинала Алојзија Степинца. Реч је о изјави да је грех прекрштавати православце.
Коме су заправо упућене папине екуменске поруке и, ако је Русија прва адреса да ли Српска православна Црква може да буде мост између патриајрха Кирила и папе Фрање?
Да ли би та позиција ојачала позицију Србије и у случају Степинац и да ли је канонизација контроверзног кардинала само српско - хрватски спор или нешто много више од тога?
Можда пролог за прање тамне стране историје Римокатоличке цркве у Другом светском рату?
Гости:
Винко Маслаћ, жупник Цркве Светог Петра у Београду
Дејан Ристић, историчар
Жељко Пантелић, дописник Недељника из Рима
Аутор емисије: Горислав Папић
Magnum crimen
Покатоличавања православних Срба у НДХ, за време Другог светског рата је било, и то је несумњива историјска чињеница. У том прљавом неделу учествовао је и католички клер на челу са А. Степинцем. Ја као гркокатолички свештеник знам поименице неколико тадашњих унијатских свештеника који су добили службене декрете за управитеље православним српским парохијама, након што су православни свештеници били злочиначки ликвидирани, а на њихова места, од стране гркокатоличког владике Ј. Шимрака, официјално постављани унијатски. Просто је ванумна претдпоставка да Степинац о тим стварима није знао, па је стога за њих и одговоран. Жупник Маслач није у праву у својој заслепљеној вери, да међу католичким свештеницима скоро да и нема противника уздизања Степинца на пиједестал свеца. Ја јесам тај, чак и више од тога.
коментари