среда, 13. јул 2016, 21:00
Жртва има женско лице
Само у овој години у Србији је у породичном насиљу убијено 15 жена, а у протеклих седам година убијено их је 211. Шта сви ови случајеви имају заједничко и да ли је могуће препознати насилника и спречити убиство жене
За насиље у породици карактеристично је то да се дешава у свим слојевима друштва, међу богатим, сиромашним, образованим, неписменим и да жртва насилника може да буде буквално свака жена. Зашто жене трпе злостављање мушкараца? Зашто се и кад одлуче да побегну углавном враћају насилницима?
Зашто мушкарац мисли да може да третира жену као сопствено власништво? Зашто често околина оптужује жену да је крива што не напусти насилника, а и не знају да је женама живот заправо најугроженији оног трена када одлуче да побегну. Шта кажу они који су убили, да ли се после свега кају?
Које су то најчешће грешке породица и пријатеља жртве, полиције, тужилаштва и социјалних радника и да ли су злочини могли бити избегнути да су они другачије реаговали. Кроз разговоре са стручњацима покушали смо да исконструишемо профиле жртве и профиле убице.
У емисији "Жртва има женско лице" говоре отац и сестра Жаклине Којић, коју је пре годину дана муж до смрти тукао пред децом, сараднице "Мреже жене против насиља", полицајка, социјална радница, заменица јавног тужиоца и осуђени за убиства својих супруга.
Ауторка емисије је Ана Манојловић
sos telefon
Najpametnije je pozvati sos telefon. Javice Vam se predivne žene sa mnogo iskustva I još više mudrih saveta. Poziv može biti I anoniman. Samo hrabro - 011 36 26 006.
Kako
Neka neka zena iznese iskustvo, kako je uspela da se odbrani od maltretiranja, na koji nacin?
Hvala
Kao neko ko je prošao psihičko maltretiranje od partnera i proganjanje i posle prekida veze, kao neko ko se izborio sa tim, kao i druge meni bliske devojke i žene koje poznajem, zamolila bih Vas za što više ovakvih emisija, što više psiholozi, sociolozi i svi ostali stručnjaci da pričaju.
Da nikad niko više ne postane žrtva.
Bravo za emisiju!
Sve pohvale za snimljenu emisiju i sagovornike, i način na koji ste obradili ovu temu. Skretanje pažnje na nezadovoljavajući rad pojedinaca u centrima za socijalni rad, policiji i sudstvu kada je u pitanju reagovanje na partnersko i porodično nasilje je za svaku pohvalu, jer taj aspekt većina medija izbegava.
Ne postoji jedinstveni sistem zastite
Problem je u tome sto nasilnici ne prihvataju da zena ode i ona je zaista najugorzenija kada odluci da ode i kada ode. Centri za socijalni rad su najslabija karika u sistemu institucija, koje ne saradjuju dovoljno, koje su nepovezane i koje gledaju samo svoj deo posla. Kada se zrtva javi Centru, oni je posalju kuci i kazu da ce je zvati kada dobiju nalog od suda. Sudovi sporo rade, pa procesi traju predugo i umesto da zena odmah dobije zastitu, dobija je za nekoliko meseci ili godina. Do tada je nasilniku na izvolte. Niko je ne stiti, a ako sa nasilnikom ima i dete, onda je Centri dodatno pritiskaju da sa onim koji je zivotno ugrozava, mora da komunicira zbog deteta i ponavljaju joj da ne sme da mesa partnerske i roditeljske odnose, inace ce dovesti u pitanje i njenu roditeljsku podobnost. a onda sud tu njenu komunikaciju sa nasilnikom izvodi kao dokaz da ona od njega nije uplasena, ni ugrozena. Uz sve to, i okolina, pa i porodica je osudjuju, jer se svi cude kako nije na vreme prepoznala nasilnika i veruju da je dobila ono sto je trazila. Vrzino kolo! Sramota za drustvo i sve institucije, koje se na papiru deklarisu da su protiv svakog nasilja! Potreban je povezan sistem. Kada se zrtva javi, sve institucije istovremeno i ODMAH moraju da se ukljuce. U suportnom, nasilnici dobijaju poruku da mogu da rade sta hoce!
Sramota
@Nasilje Zar vas nije sramota da ovako pisete? Pa, pogledajte statistiku, koliko je zena ubijeno prosle, pretprosle, ove godine?! Naravno da ima i nasilnih zena, ali (opet po broju) nasilnici su vecinom muskarci.
nasilje nad ženama
Upravo zbog toga skoro svakog dana mediji izvestavaju o tome da je jos jedna zena ubijena, jos jedno dete (žensko) mučeno. Vaša sigurna kuća je upravo ona koju ste nasledili od roditelja, jer ženska deca ne nasleđuju - nemaju tu vrednost. Upravo zbog toga svaku sugestiju da treba da preuzmete brigu o porodici, poslovima kad dođete sa posla shvatate kao psihičko nasilje. Nije to psihičko nasilje, to je odgovornost koja dolazi sa brakom, ali je teško razgraničiti da ne postoje muško-ženski poslovi, već samo oni koje mogu ili ne mogu da uradim. Žene u većini bračnih zajednica, dok muž odmara nakon posla, vode brigu o domaćinstvu, deci, seku drva, idu u nabavku... preopterećene su. Koga najviše ima po kafićima, ko se češće druži sa prijateljima, ko uživa kada su slave? Ne sumnjam da ima i nasilnih žena, ali daleko manje. Ipak, ovo je patrijarhalno društvo u kom se žene tretiraju kao vlasništvo muškarca.
Nasilje
Kao da je nasilje prema ženama jedini problem u društvu? Niko ne spominje nasilje prema muškarcima od strane žena, psihičko zlostavljanje, pretnje, udaranje, ali muškarci to moraju da trpe? Nasilnik nema roda, bio žensko ili muško, bolje je ljude edukovati da ako ne ide u braku ili vezi od početka kako treba, nikada se stanje neće popraviti i da se treba odvojiti jer dolazi do obostranog nasilja gde se na kraju desi najgore. Na žalost, mi muškarci nemamo "sigurnu kuću" i ako prijavimo nasilje od strane žena, gledaju nas tamo kao mekušce, čak i podozrivo nas pitaju da li možda mi vršimo nasilje pa želimo da ga prikrijemo dolaskom u sigurnu kuću?
Око магазин
Аутор:
Горислав Папић
Сваког радног дана у 18:25 - најактуелније политичке, спољнополитичке, економске и друштвене теме. Најзанимљивије приче о култури, најатрактивније репортаже. [ детаљније ]
коментари