Од смрти Мирослава Крлеже прошло је 35 година а већ пуних 25 година Крлежа није наш писац. Која је улога Мирослава Крлеже у српској књижевности; можемо ли говорити о јасном идентитету српске и хрватске књижевности у 20. столећу?

То је и тема једног докторског рада који је Мирослава Крлежу, након свих ових година, вратио у Нови Сад. А докторат је написао и одбранио Дубровчанин Влахо Богишић, аутор књиге "Бела, дијете драго" - која је уједно и Крлежина биографија, и епистоларни роман и сведочанство једног времена.

На 123. рођендан Мирослава Крлеже проверавамо како је Богишићева дисертација изашла из оквира научне расправе и како је Крлежа постао тачка сусрета владике захумско херцеговачког Григорија и Сарајлије на књижевном раду у Загребу: Миљенка Јерговића.

Како се данас Крлежа чита у Србији а како у Хрватској, може ли се његово дело одвојити од политичког контекста, некадашњег и садашњег и могу ли Срби по други пут прихватити Крлежу?

У другом делу емисије погледаћемо део документарне емисије: "Београдски бог Марс", емитоване поводом 120. годишњице пишчевог рођења а која говори о односу Мирослава Крлеже према Београду, Србији и Србима.

Уредник емисије: Горислав Папић