Квадратура круга: Крива Река и сликар Милинко Ристовић

Дванаестог октобра 1942. године страдала је половина становника Криве Реке које су побили Фолксдојчери, Бугари и Руси Белогардејци. Сваки пети становник Криве Реке стрељан је или спаљен заједно са месном црквом. Најстарија жртва Јаблан Мишковић имао је 80 година, а најмлађа Вера Трифуновић само шест месеци.

Криворечке жртве добиле су спомен обележје тек пре пет година.

Друга прича у новом издању Квадратуре круга говори о сликару Милинку Ристовићу који шест деценија није мењао адресу нити је икада напуштао своје село Драганићи код Рашке, осим када је ишао на студије и у војску. Ристовић се у Драганићима спасао од убзаног пулса града, од залудног света, од празних расправа, од хејтовања и шеровања. Схватио је да ће у животу бити срећнији уз шарове него уз шерове, уз хртове него уз хејтове.

У Драганићима Ристовић већ годинама исписује хронику српског села и све оно што у њему нестаје и пропада, комбинујући на својим платнима и реално и надреално.

А, српска села су као и људи. Рађају се и умиру. Српско село је данас велика тишина која још увек дише, али све тише и тише. Из те тишине с времена на време одјекне глас понеког бунтовника који би све да разбуди. Али и такви гласови су све тиши и тиши. Ристовићев глас се још чује, бар у Рашки ,ако не даље.