Квадратура круга: Бели мост и време винила

Бели мост у Врању је симбол и споменик једне забрањене и трагичне љубави која се родила између Ајше, кћери Селим бега који је управљао Врањем и српског пастира Стојана.

Када је прича о тој љубави допрла до ушију Селим бега он је одлучио да то пресече. Док се Ајша једног дана искрадала из куће да би се видела са Стојаном, Селим бег је кренуо за њом и пратио је до места где се тајно састајала са својим драгим.

Ајша је у требу видела само цев и пре него што је кубура опалила својим телом је заклонила Стојана. Метак је погодио Ајшу у груди. Пре него што је издахнула Ајша је имала толико снаге да оцу изрекне своју последњу жељу. Та жеља је била да се од новца који је њој био намењен за мираз подигне мост на месту на коме се тајно састајала са Стојаном.

Видевши да Ајши нема спаса Стојан је извадио нож иза паса и зарио га себи у груди.

Селим бег је испунио Ајшину последњу жељу и на мосту поставио плочу на коме је урезан текст на арапском, који гласи: "Добротвор и доброчинитељ, онај који жуди за рајем и високим местом у њему. Ајша ханум, кћи роба вечног. Нека њој и њеним родитељима бог опрости грехе."

Тако је било некада када се све поштовало од обичаја од љубави, а сада живимо у времену у коме нам је све доступно, а ништа није свето, у времену у коме живот има стотину обртаја свакога дана. И у таквом времену постоје људи који чувају реликвије од винила са 33 и 45 обртаја и успомене на неко друго време.

Један од њих је Горан Живановић из Пожеге, музичар, хроничар рокенрола и један од највећих колекционара плоча и књига посвећених поп, рок и џез музици. Живановић је и аутор књиге "Грамофонске приче" у којој су сабрани интервјуи са људима који су стварали српски и југословенски рокенрол, а који су годинама емитовани на Радију Пожега.

број коментара 0 Пошаљи коментар