Документарни филм говори о разлозима због којих треба памтити Животу Вранића - најбољег ужичког гимназијалца, а потом и студента генерације, као и трагични догађај у Винчи 15. октобра 1958. године, када је током експеримента смртоносном дозом озрачено шест студената и сарадника Института за нуклеарну енергију.

Филм говори и о подвигу др Жоржа Матеа, који се, у Паризу, упустио у ризик да покуша да обави прву трансплантацију коштане сржи у историји медицине јер је то била једина преостала шанса да се наши научници спасу.

О Французима, донаторима коштане сржи, који су упозорени да се не могу предвидети последице по њихово здравље. Упркос том сазнању, одлучили су да помогну потпуно непознатим људима. Пријатељства која су настала тада, негована су до краја њихових живота.

Филм говори и о студенту, коме је факултетска диплома стигла прекасно, посмртно, и човеку који је живот пригрлио као прилику за потврду својих стваралачких моћи, храбрости и људскости. Фим репризирамо због повећане пажње јавости за догађај у Винчи који је могао да се претвори у трагедију несагледивих размера.

Овај документарни филм скренуо је пажњу јавности и доброчинитеља, те је у оквиру Ужичке гимназије, поново успостављен фонд "Живота Вранић", за награђивање најталентованијих ученика.

Ауторка: Јелена Божовић
Сниматељ: Горан Марјановић
Монтажа: Горан Дамљановић
Уредник: Љубисав Алексић