Франо Цетинић: Човек који је сувише знао

Аутор књиге "Назови Нато ради уморства" није пристао на лажну дилему: Милошевић или НАТО, на ревизију историје и стаљинизацију Путина

На Корчули, у селу Блато 1947. рођен је Франо Цетинић. Исте године, у истом месту рођен је песник Момчило Попадић, аутор песме: Опрости ми Папе, коју је прославио Оливер Драгојевић, рођен такође 1947, у свега неколико километара удаљеној Вела Луци. Али та једна година, једно острво, два села и три уметника само су метафора једног времена и једног менталитета необично значајног за једну културу два народа.

Кроз причу о животу Фране Цетинића причамо и историју једне земље; говоримо о луку који спаја Иву Војновића, Тина Ујевића и Арсена Дедића, првим знацима слободе у Брозовој држави али и забрани Корчуланске школе и стаљинистичким методама Броза. Кроз причу о књигама провешћемо вас кроз грађански рат у Југославији и показати како је једна књига: "Назови Нато ради уморства" посвађала њеног аутора са већином његових дотадашњих истомишљеника и сабораца у Хрватској али и са многима у Србији.

Како Франо Цетинић није пристао на лажну дилему: Нато или Милошевић, како се супростављао ревизији историје и стаљинизацији Путина? Напослетку, питамо се има ли данас хриди слободе за коју се борио овај угледни новинар, преводилац и интелектуалац.

У емисији Око магазина посвећеној десетогодињици смрти Франа Цетинића говоре: Предраг Луцић, Бранко Кукић, Небојша Попов, Петар Лађевић и Небојша Грујичић.

Аутор емисије: Горислав Папић

број коментара 5 Пошаљи коментар
(понедељак, 28. мар 2016, 19:57) - miroljub nesic prof. ts [нерегистровани]

Jugoslavija greska prvoga rata

Srbija je ka zemlja pobednica imala istorijsko pravo da resi svoj drzavni status. To nije uradjeno valjda pod pritiskom, i stvorena je vestacka drzava u kojoj je Srbija izgubila skoro sve a dobila perspektivno mrznju i nova stradanja. Ponovo Jugoslavija da svi dobiju svoje drzave a da Srbija nestane, a srbi uniste u najvecoj mogucoj meri. Naravno i dalje smo krivi i bicemo sve dk se ne vratimo na medjunarodn priznate ugovore i granice.

(недеља, 27. мар 2016, 17:39) - anonymous [нерегистровани]

"Praznim" pricama - nikad kraja!?

Jugoslaviju je stvorio "odnos" snaga u - svetu, zbog njihovih potreba! Kada je prestala potreba da postoji Jugoslavija, ona je - uspesno - "demontirana! Politicari u ex Yu, koji su u tome ucestvovali 90 - ih (Milosevic - Tudjman - Izetbegovic, i ostali), su niko i - nista!

(недеља, 27. мар 2016, 17:03) - marconi [нерегистровани]

Proklete osamdesete

Jugoslavija je počivala na ravnoteži Srba i Hrvata odnosno Srbije i Hrvatske: Srbiju su ograničavale 2 autonomne pokrajine, a Hrvatsku poseban položaj Srba u Hrvatskoj koji je nadilazio njihovu brojnost ( status u Ustavu, prisustvo u vlasti i tako dalje...) Prvo je Milošević prormijenio status Pokrajina, a poslije i Hrvatska status Srba i sve je otišlo do đavla i bombardiranje Dubrovnika i bombardiranje Srbije...Neke mitinge osamdesetih sam vidio uživo. Poznavao sam F. Cetinića jer sam neko vrijeme živio u Parizu. Nisam bio pristalica bombardiranja Srbije. Miloševićeva politika osamdesetih je ključna. Nikada se neću oteti dojmu da je moglo puno bolje. Šteta!!!

(субота, 26. мар 2016, 06:26) - Hasan Muftic [нерегистровани]

Odlican posao

Sto vise ovakvih intelektualnih razmisljanja u ovoj emisiji bilo bi itekako pozitivno.
Ih koliko je tog bogastva i otvorenih umova sirom Balkana sa ljepotom bistrine koju treba prepoznati
cestitke za umijece prepoznatljivosti ovoga snimljenog

(петак, 25. мар 2016, 20:30) - MP [нерегистровани]

Veoma retki ljudi ...

Dobro je sto se RTS setio Frana Cetinica posvetio mu emisiju, mada su takvi ljudi medju Hrvatima u maloj manjini. Najvise je ovih drugih. Ratovi devedesetih su nas udaljili, upropastili, uprostili. Da bi se zivelo u jednoj vecoj drzavi treba da postoji odredjeno stanje svesti kojeg nije bilo dovoljno tada, a danas ga nema uopste.

Око магазин Око магазин

Аутор:
Горислав Папић

Сваког радног дана у 18:25 - најактуелније политичке, спољнополитичке, економске и друштвене теме. Најзанимљивије приче о култури, најатрактивније репортаже. [ детаљније ]